Просветни гласник

42

Просветни Гласник

ском животу, и школске власти на њих више обраћају пажњу. Школске су власти свесне чињенице, да су калеџи основани, сазидани, обнављани, дограђивани, богаћени даровима богатих лица. Да би се отворила каква нова лабораторија, установила нека нова катедра, проширила библиотека, подигла једна „дормиторија" више ■— за то је потребно да се пронађе и за ту идеју загреје какав богаташ, који ће дати потребан новац, и чијим ће именом обично бити крштена она нова катедра, она нова зграда коју је тај новац омогућио, Зато су школске власти 'увек и предустретљивије према таквим средиштима богатијих студената, јер ко зна да ли се сваког момента у њима не гаји и не подиже какав будући дародаваоц и добротвор школски, чијој великодушности захваљујући, доцније ће се моћи можда повисити плата коме професору, или омогућити егзистенција ком другом новом наставнику. Исто тако и међу самом школском омладином, а у вези са оним материјалистичким схатањем живота у америчком друштву, богатији студенти већ самим својим положајем представљају један утицајан и моћан фактор. Разлика између сина богатих и сина сиромашнијих родитеља много се јаче осећа на америчким школама но код нас. Зато се међу америчким демократскијим елементима не гаје баш особите симпатије према братствима, и често је њихов штетан утицај подвргнут оштрој критици. Однос америчких наставника према њиховим студентима знатно је другојачији но што је то по нашим школама. Наставник тамо не представља за ученике само једно страшило које даје јединице, записује немирне ученике у каталог, коме ученици морају на улици да се јаве ако не желе да буду оптужени директору, од кога морају да се крију по клозетима ако хоће да попуше коју цигару, који вечно стоји пред њима као на неком пиједесталу какве мандаринске укочености и недокучивости, не трудећи се ни мало да својим ученицима буде мало ближи, нити да покуша да их разуме у појединим њиховим схватањима или гестовима. Амерички наставник, на против, налази да је његов задатак пре свега осталог да потпуно психолошки зна сваког свог ученика, да нађе његов „кључ", и да могадне вршити свој утицај на њега. Многи несташни, дечачки гест амерички наставник, супротно свом европском колеги, неће сматрати никаквим смртним грехом који треба да се одмах што оштрије казни, већ ће се потрудити да пронађе сасвим друге путеве којим ће довести свог ученика на то, да се својевољно и без отпора држи дисциплинских прописа, а да сам наставник том приликом не само очува свој ауторитет, већ и убеди ученика да је он, а не ученик у праву. У већини случајева наставници и станују у школи заједно са ученицима, нарочито ако су неожењени. Или ако не станују баш у истој -згради заједно са учениЦима, онда станују у каквом школском факул-