Просветни гласник

Личне вести

593

Милки Вишњић, пензионисаној учитељици у Отоку, признато је у године службе за пензију време које је провела као намесна и помоћна учитељица: у Плавча-Драги од 23. новембра 1896. год. до 5. августа 1897. год., у Тоболићу од 1. октобра 1897. год. до 20. августа 1898. год., у Пониквама од 21. новембра 1898. год. до 3. јуна 1899. год., у Бунићу од 3. новембра 1900. год. до 30. јуна 1901. год. и у Дуњаку од 18. маја 1903. год. до 30. јуна 1903. год. — свега 2 (две) године, 11 (једанаест) месеци и 22 (двадесет два) дана (О.Н.Бр. 69.233/27. од 18.-У-1928. год.); Ивану Шабарићу, вероучитељу у Ђурђевцу, признато је у године службе за пензију и напредовање време које је провео као духовни помоћник-капелан: у Кутјеву од 12. августа 1921. год. до 1. августа 1922. год., у Окићкој Св. Марији од 1. августа 1922. год. до 11. априла 1923. год. и у Ђурђевцу од 11. априла 1923. год. до 19. фебруара 1924. год. — свега 2 (две) године, 6 (шест) месеци и 7 (седам) дана (О.Н.Бр. 40.967 од 22.-У-1928. год.); Павлу Шарчевићу, учитељу у Шљивошевцима, признато је у године службе за пензију и степен основне плате време од 23. новембра 1919. год. до 10. августа 1922. год., т.ј. 2 (две) године, 8 (осам) месеци и 17 (седамнаест} дана, које је провео као порески официјал код Држ. Пореског Уреда у Ђакову (О.Н.Бр. 24.508 од 21.-V 1928. год,); Ципријану Вупори, учитељу у Загребу, признато је у године службе за пензију и повишицу време од 1. августа 1924. год. до 15. августа 1925. год., т.ј. 1 (једна) година и 15 (педнаест) дана, које је време провео као вероучитељ и духовни помоћник у парохијском звању у ВукОвару и Нашицама (О.Н.Бр. 28.931 од 21.-У-1928. год.); Олги Рајчић рођ. Зорзут, учитељици у Крку, признато је у године службе за пензију и степен основне плате и за положајну плату време које је провела као учитељица у Истри: у Жмињу од 29. фебруара 1908. год. до 31. августа 1912. гсЈд», у Пазину од 1. септембра 1912. год. до 6. октобра 1919. год., у Опатији од 7. октобра 1919. год. до 26. јуна 1921. год. — свега 13 (тринаест) година, 3 (три) месца и 26 (двадесет шест) дана (О.Н.Бр. 29.310 од 26.-ГУ-1928. год.); Вуку Радовићу, учитељу и слушаоцу Више Педагошке Школе у Београду, признато је у године службе за степен и пензију време од 12. септембра 1916. год. до 20. септембра 1917. год., т.ј. 1 (једна) година и 8 (осам) дана, које је време провео као вршилац учитељске дужности (О.Н.Бр. 39.969 од 31.-У-1928. год.); Димитрију Антоновићу, учитељу у Битољу, признато је у године службе за степен и пензију време од 7. марта 1920. год. до 1. септембра 1923. год., т.ј. 3 (три) године, 6 (шест) месеци и 16 (шеснаест) дана, које је провео као привремени учитељ (О.Н.Бр. 37.042 од 31.-У-1928. год.); Вукосави Татић, учитељици у Београду, признато је у године службе за степен и пензију време од 1. маја 1919. год. до 1. октобра 1920. год., т.ј. 1 (једна) година и 5 (пет) месеци, које је време провела као писар у Народној Скупштини (О.Н.Бр. 41.805 од 14.-У1-1928. год.); Калиопи Антоновић, учитељици у Битољу, признато је у године службе за степен осн. плате и пензију време од 7. марта 1920. год. до 1. септембра 1923. г., т.ј. 3 (три) године, 5 (пет) месеци и 24 (двадесет четири) дана, које је провела као привремена учитељица (О.Н.Бр. 47.424 од 18.-У1-1928. год.). ПРЕВЕДЕНИ ИЗ ПРИВРЕМЕНЕ У СТАЛНУ СЛУЖБУ О д л у к е Никола Тиодоровић, у Бос. Петровцу обл. бихаћске; Милан Церовић, у Жабљаку обл. зетске; Никола Драговић, у Дан. Граду обл. зетске;