Просветни гласник

294

Просветни Гласник

Члан 32. став 1. шта више допушта, да се у приватном општењу рођено име може употребљавати скраћено или према обичајима преудешено. 2.) Члан 9. налаже право и дужност одређивања рођеног имена у првом реду оцу, односно ванбрачној матери, у недостатку законитог оца матери, а ако матере нема, или у случају да је дете нађено, првостепеној управној власти. С тим је установљена правна одговорност у погледу давања имена и одређено је лице, које се узима на одговор у случају пропуштања законских дужности. Овим прописом ништа се не мења у обичајном праву, по коме име детету одређује кум, пошто је по правном схаваћању куму ово право и до сада припадало само у колико га је изрично, или по обичају прећутно, на њега пренео отац, односно ванбрачна мати. 3.) Обавезну употребу очевог рођеног имена као саставног дела личног имена Закон не прописује ни за службени ни-за приватни саобраћај. Члан 31. само каже, да у циљу идентификације, ко хоће, може се послужити и рођеним именом законитог оца, односно ванбрачне матере, Наравно да Закон за овакве случајеве прописује, како треба ставити ово име. Тиме, што му је одређено место између породичног и рођеног имена, било у облику почетног слова, било у облику присвојног придева очевог имена, само је искључено, да се оно стави на почетак или на крај целог имена. Ред породичног и рођеног имена тиме није тангиран. Петровић М. Ђуро може се писати у случајевима, где се ово не про.тиви прописима Закона, и Ђуро М. Петровић, али се не може писати М. Ђуро Петровић или Ђуро Петровић М. 4.) Код казнених одредаба треба пазити на то, да члан 36. најпре забрањује употребу туђег имена, и то на ма који начин, и да се даље односи само на називање именом, које није у сагласности са Законом. Претпоставља се, дакле, да се употреба имена несагласно са Законом врши називањем, то јест да се оваква употреба понавља или да је трајна. У погледу писања имена примењиваће се чл. 37. Ту је стављен под казнену санкцију онај, ко своје име пише против прописа Закона, нарочито ко га пише друкчије, него што је у матици рођених заведено. Овај члан дакле претпоставља позитивне законске одредбе, како треба писати име. Према томе сем случаја писања имена друкчије, него што је у матици рођених заведено, овај члан се може односити само на: