Просветни гласник

Општи део 475

144. Директорима гимназија. С.Н.Бр. -20.728 Из извештаја Министрових изасланика 5 .-У1 -1929. год за Виши Течајни Испит види се, да је било Правила ^Гвишем ^Теча^- сл У ча Ј ева Д а неки кандидат изради иисмени ном Испиту. задатак из туђих језика или математике добро, врло добро или чак одлично, а да на усменом испиту покаже из тога предмета потпуно недовољан успех. Да би испитни одбори за Виши Течајни Испит могли у таквим случајевима дати оцену која ће што је могућно више одговарати приправниковом стварном знању из тога предмета, Господин Министар Просвете, донео је одлуку С.Н.Бр. 20.728 од 3. јуна 1929. г., која гласи: „Да се тачка б) члана 23. Правила о Вишем Течајном Испи ту (С.Н.Бр. 3.611 од 24. марта 1921. г.) иамени и да измена гласи: За сваког приправника и за сваки предмет појединце предлаже наставник-испитивач оцену усменог испита и испитни одбор одлучује о томе. Опште оцене изводи испитни одбор из оцена које је кандидат добио на писменом и усменом испиту, не сводећи их аритметнчки већ дајући их слободно по своме нахођењу. Када се испитни одбор не сложи за једногласну одлуку за утврђивање опште оцене, приступа се поименичном гласању и одлука о оцени доноси се већином гласова. При једнакој подели гласова пресуђује глас председника испитног одбора. Сваком је члану одбора допуштено да своје одвојено мишљење унесе у записник (чл. 18. тач. а.)". Према горњим изменама испитни ће одбори поступати врло обазриво. Ако пак испитни одбор стекне несумњиво уверење да је кандидат слаб и да је немогућно било да он, без туђе помоћи, изради добро писмени задатак, онда ће му се дати општа оцена према његовом одговарању на усменОм испиту, без обзира на оцену коју је из тога предмета добио на писменом испиту. Овакви случајеви увек ће се забележити на крају записника, да би се из њега и касније могло увек јасно видети зашто је изведена таква општа оцена. По наредби Министра Просвете, за Шефа Наставног Одељења, Инспектор, Риста М. Цветковић, с. р.