Просветни гласник

396

Просветни гласник

образложену оцену. Осим тога, и два члана испитног одбора дужни су прегледати писмене радове свију приправника и својим потписом утврдити да ли се с предложеном оценом слажу или не; у последњем случају, дужни су укратко образложити евоје мишљење. Ако међу члановима испитног одбора не би било довољно стручњака, узеће се прегледачи међу заменицима. Приликом прегледања свију задатака пази се још и на српскохрватскослевеначки, односно наставни језик. Члан 15 а) Предметни наставник и прегледачи бележе на прегледаним радовима своје оцене по овим ступњима: рђав (1), слаб (2), добар (3), врло добар (4) и одличан (5). Неодређене оцене (доста добар З 2 и 3~ итд.) не смеју се давати ни предлагати. Коначну оцену даје испитни одбор већином гласова. б) Оцене приправничке добивене на писменом вишем течајном испиту записују се цифрама у записник о вишем течајном испиту. Члан 16 а) Ученик који на писменом вишем течајном испиту из свију предмета добије врло добре и одличне оцене (укупан резултат преко 4) неће полагати усмени испит, ако је из сваког предмета у VIII разреду (у класичној гимназији из математике у VII разреду), а из природописа по просечној оцени из V, VI и VII разреда, имао оцену врло добар или одличан и био примерног владања. б) Тога ради спремиће директор на време, и по свршеном писменом испиту изнеће пред испитни одбор, табеларни преглед годишњих оцена које су ученици добили из научних предмета у VIII (за класичне гимназије и оцене из математике у VII разреду), а такође и оцене из природописа у V, VI и VII разреду, и оцене из владања. в) На усмени испит пуштају се приправници који су с оценом најмање добар положили писмени испит из свих предмета или добили у најгорем случају слабу оцену из једног предмета. Приправници који на писменом испиту добију слабе оцене из два или више предмета одбијају се на годину дана. V Усмени виши течајни испит Члан 17 а) Усмени виши течајни испит држи се најдаље на три дана после писменог испита.