Просветни гласник

цији велику и излишну преписку, а с друге погађало јавни кредит и углед државе. Да би се све то избегло, обратио сам се господину Министру финансија нарочитом претставком и молио да се рок за пријаву ових потраживања продужи, како би се једном прикупили сви гакви предмети и ликвидирала сва заостала потраживања из ранијих година. Господин Министар финансија одазвао се тој мбјој претсгавци и под бр. 149.500-11/30 одобрио да му накнадно пријавим и сва заостала потраживања, најдаље до 15 јануара ове године Проучавајући предмете, који ми поводом овога одобрења и накнадног расписа подручног ми Министарства П.бр. 49.431 од 3 децембра 1930 год. стижу, приметио сам: 1) да има потраживања, која су створена без икаквог буџетског покрића, противно основним принципима Закона о државном рачуноводству; 2) да поједини службеници за једно исто своје потраживање из ранијих година издају две па и три признанице, а до гични наредбодавци све такве признанице оверавају и механички пуштају у административни саобраћај, без икакве ознаке да постоје у току и раније признанице; 3) да документа о тим потраживањима нису снабдевена потребним овррама наредбодавних власти нити поткрепљена односним решењима, да би их Министарство просвете, као ликвидна, могло одмах признати и наредити ликвидацију; 4) да има неликвидираних рачуна, које су наредбодавци на врло лак и брз начин могли ликвидирати, да су благовремено и у » току дотичних буџетских година показали више експедитивности у раду на овим пословима (то је нарочито случај са појединим привремено изузетим сумама и паушалима, за које је било отвореног кредита, па ипак на време нису оправдани уредним рачунима); 5) да има потраживања из ранијих година, која ми досада \опште нису пријављивана, иако су дотични наредбодавци позивани већ у неколико махова раније да то учине. Овде не наводим остале формалне недостатке у предметима оваквих потраживања. који немају принципијелни карактер, нити као горе наведени