Просветни гласник

298

образложену оцену. Осим тога, и два члана испитног одбора дужни су прегледати писмене радове свију кандидата и својим потписом утврдити да ли се с предложеном оценом слажу или не; у последњем случају, дужни су укратко образложити своје мишљеље. Приликом прегледања свију задатака пази се још и на српскохрватскословеначки језик. Члан 11 а) Предметни наставник и прегледачи бележе на прегледаним радовима своје оцене по овим ступњима: рђав (}), слаб (2), добар (3), врло добар (4) и одличан (5). Неодређене оцене (доста добар, 3' и .']■ итд.) не смеју се давати ни предлагати. Коначну оцену даје испитни одбор већином гласова. б) Оцене кандидатске добивене на писменом испиту записују се цифрама у записник о практичном учитељском испиту. Члан 12 Усмени испит полажу кандидати који су из оОа предмета. на писменом испиту добили најмање оцену добар. Овај испит се полаже из државног језика с књижевношћу, народне' историје, земљописа Југославије и школске администрације са познавањем целокупног законодавства које се односи на народне школе. На усменом испиту администрацију и законодавство^ испитује претседник комисије. Овај испит траје 35—40 (тридесет петчетрдесет) минута. Из осталих предмета испитују стручни наставници, а испит из сваког предмета траје по 30 (тридесет) минута. Члан 13 а) На усменом практичном учитељском испиту морају бити сви чланови испитног одбора. б) Наставник је дужан да кандидату каже само оно што је неопходно потребно за правилно разумевање питања и ток одговора. Иначе кандидату се мора оставити слобода да одговара на извучено питање самостално и да без припомоћи наставника одговором покаже своје знање. Сем наставника, може само још претседник испитног одбора стављати кандидату помоћна питања. в) Претседник испита може по своме нахођењу скратити или продужити испитивање кандидата, али не више од 5 (пет) минута за сваки предмет.