Просветни гласник

Просвехни гласник 759

чуђен, како је Он дубоко ушао у просветна питања и како их често пута до обичних, на око безначајних ситница, познаје. Дубоко је осећао принципе на које треба поставити наставу од основне школе до универзитета; знао је све тешкоће на које ће нове школске реформе у неприпремљеној средини наилазити; увиђао је врло добро колико су велика средства потребиа за постигнуће циља. Али је то за Њега био највиши циљ Његовог живота и Он, који никад ггаје штедео Себе у раду за добро Свога народа, налазио је увек могућности и начина да се просвети — па и у тешким временима економске кризе — да онолико колико јој је потребно за успешан рад. И то Његово стално старање осећало се благотворно и доносило је своје плодове: школско законодавство је стално напредовало и прилагођавало се приликама и потребама народа и државе. Али се то високо старање Његово није ограничавало само на учешће у изради и доношењу школских закона: улазио је и у друга чисто техничка и материјална, свакодневна питања школе и просвете. Свима је познато Његово интересовање за подизање школских зграда у целој држави, нарочито у оним њеним крајевима који школе, тако рећи, нису ни имали; али је многима потпуно непознато Његово велико иитересовање и жеља да се, у набавке за рачун ратних репарација, унесе што више набавки школских учила. И кад су захтеви појединих виших школа, у томе правцу, наилазили на отпор или устезање код других меродавних фактора, Он никад није ускратио Своју интервенцију да се питање реши повољно по школу. Они који су радили те послове знају најбоље на какав су топао пријем наилазиле код Њега молбе за помоћ те врсте.