Просветни гласник

944 ПросЕетни гласник

Уз то, скреће се пажња банској управи да не премешта државне учитељиде без претходног достављања извештаја Мииистарству просвете о потреби премештаја. По наређењу Министра просвете, помоћник

Ђ, Ковачевић с. р.

153 Одељењима Министарстза просвете и свима надлештвима и установама у ресору Министарства просвете П.бр. 41001 Господин Претседник Мииистарског 26-Х1-1934 год. савета, под Ад.бр. 1837 од 20 новембра 1934, доставио ]е господину Министру проПрепорука свима чи- ' Ј . г. г новницима и службени- свете писмо следеће садржине: цима ресора Мин. про- „Од претседника Друштва црвеног свете за упис у члаи- крста, Његовог Краљ. Височанства Кнеза ство Друштва црвеног Намесника Павла, примио сам писмо бр. 12520 од 8 о. м. које гласи: „Блаженопочивши Витешки Краљ Александар I Ујединитељ, као високи заштитник нашег Друштва црвеног крста, пише маја 1926 године претседнику Друштза: „Командујут нашохг славном војском 1912—1918 године, свакодневно сам се уверавао о великој помоћи Друштва црвеног крста нашим рањеницима и болесницима. Црвени крст је стизао у први час у свакој беди и несрећи сво• јом помоћи, видао тешке ране, а болннма блажио болове. Борба наше војске и целога народа нашега, у којој су сва добра народна: и снага, и здравље, и целокупна имовина његова били принашани на жртву нашег највећег идеала слободе и уједињења — оставила је дубоке ожиљке и ране у народном телу и привредној снази народној. Остао нам је велики број инвалида и болесника, уцвељене сирочади, а друштвене и привредне недаће псратне такође су нам дале и не мањи број бедних и невољних. Потребни су нам, дакле, још већи нанори у миру за уклањање штетиих последица, за снажење и напредак нашега народа и државе, те да слободу и јединство очувамо, а народно благостање увећамо. Као висока пационална установа, наш Црвени крст треба да постане моћан чинилац на културном, здравственом и друштвеном пољу развијања домовине Срба, Хрвата и Словенаца, и ваља да буде увек приправан да пружи хитну и обилату помоћ у сваком месту, крају, кад каква недаћа загрози.