Просветни гласник

Истина и заблуда

3

Изрази 60 и 40 процената успеха јесу просте вероеатноће догађзја који се међусобно не искључују. Вероватноћа догађаја, сложеног из ова два проста догађаја, није збир простих вероватноћа већ њихов производ. Доказ ове истине даће вам сваки бољи математичар, јер то је теорема чија се истинитост доказује у рачуну вероватноће. Старешина са 60 процената успешних наређења и старешина са 40 процената, неће, кад их заједно ставимо на исти посао, дати 100 од 100 успешних наређења него само 60% пута 40%, а то је само 24%. Другим речима, додавањем другога старешине, ми смо смањили и ефикасност првога. На водећем месту много бабица су штетније од ма које од њих кад ради сама. Збир људи овде не поправља ситуацију него је напротив веома осетно ногоршава. Другим речима, принцип јединства у заповедању научна је истина, а не само фикс идеја извесних занешењака. Са истим елементима људским, диктатор ће лакше и сигурније постићи успех него одбор или комисија. Да бисмо дошли до овога закључка био нам је потребан напор, супротна мисао, међутим, наметала се сама. Ја осећам да ће мноти, који ове редове буду читали, одмахнути главом са неверицом и својим закључком, да је можда у математици ово тачно, али да у животу не мора тако да буде, јер „живот није математика". Онима, којима се ова истина о неопходности јединства у заповедању не допада, ја не могу помоћи. На врху је потребна дубина мисли више него на дну заједнице, јер погрешан закључак на врху може да упропасти напоре целе заједнице, док погрешка на дну има само локално дејство. Ту ће се ваљда са мном сложити и 01ни који су напред одмахивали главом и у моме доказу гледали „тенденциозно правдање диктатуре". Али како доћи до дубоке мисли и сигурног закључка на врху? Путем одбора или путем појединца? Можда ће неко одговорити да ће одбор од неколико људи бити пре у стању да дубље мисли него појединац али ја одмах изјављујем да ја нисам тај који ће томе мишљењу да се прикључи. На први поглед изгледа да двојица дубље и темељније могу да мисле него један али у ствари је обрнуто тачно. Дубоко може да мисли само појединац, одбор је по природи својој површан. У колико је једна група људи многобројнија у толико је неспособнија да мисли. Група појединаца у седници управља се слично бродовима у конвоју: сви бродови принуђени су да се крећу брзином најспоријег брода. И овде би ми се могло пребацити да сам тенденциозан и да „навијам воду на своју воденицу", али ја ћу одмах ,и доказати да појединац дубље мисли него одбор. Доказ ми је што ниједан проналазак није измислио одбор већ само појединац. А мислим да је проналажење нечег новог еигурно доказ да се мисао проналазача спустила дубоко у истину коју је било тешко изнаћи. Да је било лако, онда би проблем био стављен на дневни ред неке седнице.