Просветни гласник

Национална улога српске штампе

89

Србин". Плоча је од белог студеничког камена из околине нашег славног манастира. И натпис и студенички камен стављени су по последњој Давидовићевој жељи. Новинарски рад Димитрија Давидовића дели се у два периода. Први захвата време од 1 августа 1813, од појаве његових новина у Бечу, које су носиле назив, најпре: „Новине Сербске из Царствујушчега града Вијене", а затим само „Новине Србске у Вјени", па до 14 новембра 1821 године, до његовог преласка у Србију. Овом периоду могу се додати још четири месеца, када су српске новине излазиле у Бечу без Давидовића, али са његовим именом. Други период је много краћи и захвата време од 5 јануара 1834 до 16 марта 1835 године. То је Давидовићево уредниковање у првим српским новинама у Србији, у Крагујевачким „Новинама Србским". Било би интересантно још истаћи, да се већ у јесен 1793 године намеравало, у редакцији „Славено-Сербских Вједомости", да се спреме први српски професионални новинари. У своме „Објавленију", да ће издавати новине и у 1794 години, Новаковић позива благовремено (27 септембра 1793) своје малобројне претплатнике, да изјаве да ли ће и у идућој години „новине держати или не?" Ово „Објавл^није" садржи још и ове Новаковићеве речи: „Мислим да су многи познали от какове ползе овакове Новине јесу и от какве јешче могу бити. При сочиненију о отправленију такових могла би два младића, способна, упражњавати се, имати своју приличну Плаћицу и преправљати се за будушчу службу својему Народу". „Будушча служба својему народу" треба да буде једина за свакога Србина, који би пожелео да се прими новинарског рада и посла... Светислав Шумаревић