Просветни гласник

Педагошки институт средње школе

197

тања, пробања и грешака, губљења и расипања своје снаге и времеиа а са њиме и губљење дечије снаге и времена, док најзад на овај или онај начин не доспе до неке методе рада са децом, која му по његовом схватању и знању изгледа добра и оправдана, т.ј. педагошка метода. У доста елучајева је и добра, а у много и није добра, што зависи од многих непрорачунљивих околности у његовој личности, у пробама и лутању тражећи добру методу, учећи се тим својим пробама и тим својим грешкама ономе што треба и ваља да ради. Да су наравно читаве генерације ђака при томе страдале, то је сасвим природно. Па ипак, оно што при том није млади суплент научио, то је да он није само наставник и стручњак, већ и васпитач омладине. Да овакво лутање и овакве пробе нису потребне, то се да лако видети. Иако је тачно да је васпитање деце вештина и да је за тај посао као и за 'Сваки други посао потребно нешто собом донети, не може се рећи да је та вештина таква да се не може и научити. Ако је ново ствар срца и талента, оно се ипак може копирати а копија је ствар технике и учења. Као и све друге вештине, то и педагогија има своју теорију, своју научну грађу, искуство које су многе генерације васпитача скупиле и научно обрадиле, искуство које је обилно, јер васпитање је намењено изграђивању читавог човека у свима његовим облицима а у градиву и поуци је сакупљена цела област духовних и културних вредности, те стога мора теорија васпитања бити предмет озбиљног и продубљеног студирања. Стога, принципијелно говорећи, педагошка спрема будућег гимназијског профеоора је ствар могућа и у школи изводљива, а нарочито познавање основа рада са децом. Пр^ема томе, педагошка спрема мора бити интегрални део спреме коју гимназијски лрофесор доноси ообом у школу и која и омогућује његов позив, укратко речено, она мора бити обавезна за сваког студента који хоће да уђе или улази у гимназију са правима наставника и васпитача омладине и она чини прву дужност његовог позива. Таква дужност и обавеза чине темељ на коме се има да организује на универзитету или институту спремање гимназијских професора у 'Педагошком смислу. То значи да ни један студент не би могао ностати суплент, ако у својој дипломи или уз њу не би показао и то да је поред своје научне спреме добио и потребну недагошку спрему, у ствари ако нема и диплому педагошке споеобнрсти за рад у гимназији. Оваква би мера дакле била корелат обавезном педагошком опремању универзитетских студената који хоће да буду гимназијски профеоори.

Просветни гласник бр. 3—5

7