Просветни гласник

Тешкоће при оцењивању ученика

205

остаје нам онда при оцењивању оно једино могуће друго мерило: лично, субјективно. Да је „човек мера свих ствари" израз је давнашње мудрости за релативитет сваког оцењивања и човека човеком. Колико ли би требало у танчине познавати једно људско биће па да оцена његових унутрашњих вредности буде довољно поуздана, и максимално могући израз правога стања ствари? А да ли смо ми наставници, радећи под данашњим околностима полудневне наставе у школама претрпаним ученицима без избора, и поред најбоље воље и љубави према деци, у стању, да наше оцењивање, ма и симболички изражено бројем, вршимо на основу довољног познавања наших ученика? Ја имам смелости да тврдим: ми то нисмо у стању. Сам акт оцењивања збива се у једном таквом сплету личних околности и ученика и наставника, које дубље познавање ученика веома отежавају, а оно би требало да буде неизоставна претпоставка сваког иоле тачнијег оцењивања. Тај читав низ тешкоћа чисто субјективне природе при сваком покушају оцењивања владања, умења и знања^ писменог или усменог, редовног или испитног, нити је мали, ни безначајан. Први члан у томе низу јесте сама природа човека и као ђака и као наставника. Нити смо ми наставници ни деца машине, роботи, па да нас претпостављени, а децу родитељи, при поласку у школу и на час навију на неку нумеру највеће могуће прецизности. Својим душевним склопом човек је у највећем степену подложан расположењима од многоструке условљености. Опште стање здравља, предболести или реконвалесценције, наша нервна одмореност после добро проспаване, или замор после у весељу, учењу, узбудљивој лектири или над драгим болесником, или дететом пробдевене ноћи, тромост иза јела итсл. условљава и нашу и дечију радну одн. оцењивачку способност. За тим ее нижу остале околности. Повољан или неповољан стицај наших и дечијих породичних прилика, наша материјална забринутост или безбрижност. Стање пубертетне преосетљивости на једној или можда климактеријалне раздражљивости, као и гневности на другој страни. Бучност и несташност једрих и здравих, утученост мрљавих и болешљивих, ведрина ситих и утопљених а потиштеност недоручалих и успут прозеблих у лошој обући и оскудном оделу, итд. итд. Све то пресудно утиче на приказ ученикова схватања и његове мисаоне обраде наставног градива и језиковног уобличавања у израз стваран, у празну фразу или бесмислицу, или технички покретни израз писања, цртања, ручног рада, гимнастичке вежбе, исто тако као што су сви ти чиниоци од утицаја и на свако оцењивање ученичког делатног приказа.