Просветни гласник

216

Просветни гласник

да ће га имућни отац везама збринути, овако или онако, знао или учио он мало или много? Шта ће нам тип превратника који је из своје сиротиње извео само закључке мржње, и те закључке извео јевтино без великих напора, умних и моралних, без трунке одговорности према 'било коме, вајмање према заједници Срба. ШТА ЋЕ НАМ НЕНАРОДНА НЕАКТИВНА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА? А на наш универзитет уопште и не треба да иде човек који није спреман да у огромно појачаној мери изврши оно што сам као духовни и васпитни циљ средње школе подвукао. Интелигенција са универзитета данас треба да претставља, и на универзитету, и кад оде с њега у живот заједнице, савршени тип одговорног Србина интелигента. Важно је, несумњиво, да се струка оавлада одлично, а не у скоку и за вољу формалне квалификације. Али један добар правник, лекар, комерцијалиста, ветеринар, инжињер, може свој хлеб зарадити и свој позив вршити у целом свету. Међутим нашег правника и социолога, нашег лекара, нашег теолога, нашег ветеринара, агронома, инжињера, нашег наставника чека наш сиромашни народ са хиљаду својих проблема духовног и материјалног тла које треба све нас да храни и оружа, и тим проблемима има да се тај наш човек универзитетлија посвети и да нађе своје место, своје дужности, свој животни циљ на том путу службе заједници, у оквиру највишег плана који је народна заједница израдила. Не васпитамо ми њих на универзитету, и не држимо ту скупу установу зато да се њима, какви су да су, нађе хлеб и егзистенција. Скуп егзистенција, макар и обезбеђених, ка једној територији и у једној држави, још не чини ни народ ни државу, ни друштво, ни заједницу. А ми смо за ово 20 година имали универзитет који је давао квалификације за низ егзистенција које нису, сем за своје себичне циљеве, осећале никакве одговорности према циљевима народне заједнице. Шта ће нам адвокати и чиновници који само теку паре као адвокати, а као чиновници раде у државној служби таман толико колико да на првог могу примити плате? Шта ће нам инжињери којима је свеједно какве ћемо имати мостове и куће, само кад је њихова предузимачка делатност скупо плаћена? Шта ће нам агрономи који су се бирократисали, лекари којима је комерцијални део праксе најважнији, ветеринари који пропашћу стоке тове своје џепове, свештеници којима је духовно старање на последњем месту, наставници којима је свеједно каква ће бити српска омладина? Универзитет је у највишој мери одговоран за то какав тип готовог интелигента предаје своме народу. Изграђеног човека, националног протагонисту, тип Србина интелектуалца тј. тип човека који је стално у живом односу савести према циљевима своје народне и духовне заједнице, такав тип човека треба да даду наше школе, а у завршном и најважнијем облику наш универзитет. Ур. ТУМАЧЕЊЕ ЈЕДНОГ ИЗРАЗА У „ГОРСКОМ ВИЈЕНЦУ" У тужбалици сестре Батрићеве у Горском вијенцу реч рано у стиховима: „Куда си ми улетио, мој соколе! од дивнога јата твога, брате рано!" различито се тумачи. Три су тумачења за значење израза брате рано. 1) Решетар је у својим издањима Вијенца, па и у последњеи — Х-ом издању,