Просветни гласник

Белешке

219

ИЗ „УСТАВА ШКОЛЕ" У ИТАЛИЈИ Фашистички режим у Италији радио је пуних седамнаест годин-а на реформи својих школа док ниЈе коначно, за министр-а г. Ђузепе Ботаи-а, довршио изградњу целокупног школског система, чија је основна начела сажео у 29 деклар.ација —■ у „Устав школе" (1.а саг!а (1е11а бсио1а). НАЧЕЛА, ЦИЉЕВИ И МЕТОДЕ ФАШИСТИЧКЕ ШКОЛЕ Доследно врховном закону фашизма да се цео италијански народ и његов живот има да укопча у фашистичку државу, требало је да се и фашистичка школа — као средство интелектуалног и моралног формирања целокупног италијанског народа — директно уплете у народни живот, да би се постигло мор.ално, политичко и економско јединство италијанске нације које се остварује у фашистичкој држави. Фашистичка школа, дакле, није могла да остане далеко од живота, коме је имала да послужи, него је добила улогу културне установе са задатком да формира човечанску и политичку свест нових генерација, кадрих да схвате сваки вид и израз живота и да решавају сваки проблем који им наиђе: научног истраживања, продукције и борбе на свим пољима људске делатности. Путеви и средства том васпитању су тројака: наука, физичко васпитање и рад. Наука пружЛ (у школи у ужем смислу) морално и културно образовање; физичко васпитање, које је поверено у оквиру школске наставе фашистичким организацијама: Италијанској ликторској омладини (Гил) и Универзитетским фашистичким групама (Гуф), има да постигне хармоничан телесни развитак, самопоуздање и високо осећање дужности и одговорности, а уједно да припреми омладину за политичку и војничку дужност; рад (и мануелни) који је проглашен у Италији за социјалну дужност и уврштен у све врсте и степене школа, има да — путем „радних смена" (планских распоређених школских ферија) уведе омладину у стварни живот, у радње, радионице, на њиве и море, да јој изгради вољу и карактер, развије социјалну и продуктивну свест и створи људе иницијативе и активности. Уведена је т. зв. „школска служба": свако италијанско дете, већ у својој четвртој години живота, обавезно ступа у школу и у организацију „Италијанске ликторске омладине": прву има обавезно да лохађа до че.трнаесте године (тј. док заврши основну школу), а у другој мора да сарађује Д'0 своје 21 године, па и у случају да је раније престало да похађа школу. За време студија на уииверзитету и на високим школама студент учествује у раду организације „Универзитетских фашистичких група", уместо у Гил-у. Тако се школско доба поклапа оа политичким — школска зрелост са пунолетством. Кад заврши школу, омладинац добија „школску књижнцу" у којој су уписана сва опажања и напомене школских и политичких власти о показаним склоностима и способностима његовим, и ова књижица, уз „књижицу рада", сачињава исказницу фашистичког грађанина тј. легитимацију за даљи живот и рад. Проматрајући и испитујући питомца за клупама, на вежбалишту и на практичном раду од четврте године унаиред, васпитач упознаје и оцењује његове склоности и способности, па га упућује на оне путеве образовања кроз школе којима ће најбоље да успе у животу и да послужи народу и држави. А школе су тако распоређене у врсте и степене и тако међусобно повезане да васпитаник може глатко без сметња да напредује путем који најбоље одговара његовим духовним и физичким особинама. Школа постоји