Просветни гласник

Белешке

221

3) техничку шкрлу, двогодишњу, од 14—16 године, која употпуњује стручиу школу и припрема младиће за ниже службе и специјализовани рад у великим индустриским, трговачким и пољопривредним предузећима. Према томе стручна (занатска) и техничка школа иду паралелно са средњом (нижом) школом, и док ова последња даје општу подлогу образоваша и припрема за даље више школе, дотле оне две прве су завршне школе средњег степена и бацају готове људе у живот. в) Виши степен У школе вишег степена улази се са свршеном средњом (нижом) школом која је — по речима министра г. Ботаи-а —• база на којој почива целокупва виша настава оа свим својим посебним типовима и циљевима. Виши степен сачињавају: 1) класични лицеј (налик на нашу вишу класичну гимназију), петогодишњи. У њему се уче класични и модерни језици са књижевности тј. продужав-а се стара традиција италијанских хуманистичких студија. Наука је заступана сразмерно циљевима школе. Врши се и практично и директно упознавање с радом. Апсолвенти о,ве школе могу да иду на све факултете — сем на педагошки. 2) научни лицеј (налик на нашу вишу реалну гимназију), петогодишњи, спаја класичну традицију са вреднотама свакидашњег живота и тако ствара модерни хуманизам. У њему се ствара смисао за научна и техничка истраживања, а помоћу рада се иде к прак тичној примени њиховој. Апсолвенти могу да иду на све факултете, сем на књижевно-филозофски и ва педагошки. 3) учитељски течај (наша учитељска школа), петогодишњи, припрема за васпитање деце. У петој години овог течаја врши се пракса која доприноси формирању учитељева карактера и методе. Апсолвенти могу ићи на педагошки и економско-комерцијални факултет. 4) трговачки технички институт (трговачка академија), петогодишњи, припрема младиће за службу у државним и приватним уредима и упознаје их са трговачким, правним и привредним наукама као и са техником, упоредо са праксом рада. Апсолвенти могу ићи на сродне факултете. 5) институти за аграрне стручњаке, за индустриске стручњаке, за геометре и за наутичаре, четворогодишњи. Припремају за практично вршење поменутих професија. Апсолвенти могу ићи на сродне факултете. г) Универзитетски степен Универзитет има задатак да у духу високе политичке и моралне одговорности унапређује науку и да пружа научну културу потребну за вршење разних служби и професија. Што већу одговорност намеће друштво људима најшире културе, тим пунији мора да им буде смисао за политички морал. Спортска и војничка обука као и пракса рада доприносе духовном формирању студената.