Просветни гласник

ФРИДРИХ НИЧЕ 0 ВАСПИТАЊУ

„Упознај себе самога и изгради из себе оно, што си у истини. Све, што у теби има лепога и најлепшег, развијај до савршенства; живи за остварење тог свог права и одговори увек и потпуно себи! Буди потпуно свој!" — ето чему и како учи Ниче. Ниче је хтео да васпита и подиже људе. Он је осећао за себе неко право и обавезу да учи, да проповеда, зове и апелује; он је био учитељ дубоко скривених човекових душевних склоности. Заратустра сам себе, на једном месту, назива „мајстором у упућивању, привлачењу и прилагођавању највишем". Посао васпитања и образовања у онда савременом друштву, по мишљењу Ничеа, налази се у незавидном, чак жалосном стању. Он сматра тај посао најмрачнијом и најзаосталијом облашћу у савременом животу човека. Битни облици и принципи васпитања, који чине голу форму његову, уз господарство шаблона, рутину владања формом и нивелирања „униформизмом" — све то у највишем степену смета развоју индивидуалне особености и слободе, а нарочито истицању и запажању талената и радно-продуктивних личности, те сви људи данас више или мање личе један на другога. Људи се овим дегенеришу, постају гмизавци, ситни, те нису у могућности да запазе и обрате пажњу на чињеницу, да су њихове главе препуњене великом количином знања, док њихов живот и живот друштва остају и даље нејасни, скучени и увек мрачни. Гомилање научног знања не развија код човека јачину воље, нити му се, упоредо с тим, развијају племенитост и морални карактер. Поразна је чињеница она несразмера и неједнакост између огромног богатства и знања човековог и страшне беде душевног (моралног и религиозног) живота његовог, што очито показује да личност није потпуна, није цела, већ раздељива, која се раздробљује на поједине делове, као да је састављена из многих парчета. Заратустра тражи људе а налази само инсекте и делове човека. Целих личности, иотпуних, јаких, смеоних, потпуно самосталних, аутономних, све је мање. Сви наличе све више