Просветни гласник

410

Просветни гласник

сиромашни ученици престану пружати руку, још од малена, да им се удели милостиња, благодејање, бесплатно издржавање, што потпуно убија понос наших сиромашних ученика. Треба једном престати са праксом да се за издржавање сиромашних ученика проси материјална и новчана помоћ од државе, општине и појединаца кад готово све животне намирнице може да да наша добра и благословена мати земља. Организација интерната изгледала би овако: Општина града, у којој је гимназија, треба да да зграду и потребан комплекс земљишта, згодног за обрађивање. Уверен сам да у нашој земљи не постоји општина која не би — и то врло радо — томе захтеву изашла у сусрет. У зграду сместити интернисте. Заједница дома и школе да одреди управника и васпитача са најбољим стручним и моралним квалификацијама. Земљишт.е обрадити и од њега створити угледно економско добро које ће првенствено давати животне намирнице. Лакше радове на том добру да врше ученици интернисти, уз припомоћ својих другова екстерниста. Све ово пословање треба вршити уз моралну помоћ наставника и ђачких родитеља, на општу корист и задовољство наших васпитника. На тај начин даје се прилика нашим ученицима да упознаду физички рад, да га цене, да га заволе, да се зарадују своме успеху, да уживају у постигнутом резултату. Да стварају! Најтеже и најгрубље послове на овом економском добру да врше физички радници, како би се и њима пружила прилика да зараде насушни хлеб за себе и своје породице. (Важан економски моменат!). Ученици имућнијих родитеља уплаћују за своје редовно издржавање одређен месечни улог. Наравно да ова уплата мора бити под повољнијим и лакшим условима но што је то сада у приватним интернатима појединаца и установа. (Углавном да се покрију режијски трошкови!) Сиромашни ученици не плаћају ништа, али су свесни да више нису другом на терету, да не добијају милостињу која их понижава, већ да у зноју свога лица заслужују бар парче насушног хлеба. Замислите сада у тако организованом интернату само 40 интерниста. Ето, већ, шале ради, засађених 40 племенитих воћака, у највећем задовољству и у утакмици израђених 40 кућица кромпира, 40 леја лука, 40 леја купуса. Па онда и остало поврће. Треба томе додати још и живинарник, виноград, па пчелињак, па школски врт, акварије, терарије који су тако потребни за успешно извођење наставе природописа. Све се ово врши са рационалном поделом рада и, што је још важније, и поделом одговорности. Пружа се, дакле, прилика да се^створи читава мала економија која ће углавном давати средства за издржавање