Просветни гласник

456

Просветни гласник

узима руку Розе са речима: „Ево вам сад дукат па направите сами поред овог отиска једаи други отисак." У ствари он јој није ставио у руку ништа, па ипак Роза носи руку на чело, чини иритисак и оставља исти отисак као онај извршен са стварним дукатом. Овим дермографским појавама сличне су и тако зване појаве стигматизације. Има наиме мистичних, религиозно ненормалних особа, које се могу аутосугестијом у толикој мери асимиловати, идентификовати са Христовим распећем да на одговарајућим местима свога тела изазову исте ране као што је то на Христовом распећу. То су дакле оне које могу аутосугестијом да управљају крвотоком на такав начин да се њихова крв концентрише у толиком степену да провали кожу и почне цурити на истим местима тела као што је то на Христовом распећу. Полулегендарне су већ личности ове врсте 81. Тћегезе, Мте Сиуоп, Еошзе ћа^еаи, СаШеппе Еттепсћ, Мас1е1ете, итд . Случај ове последње један савремени психолог описује са свима могућим мерењима и прецизностима. — Истина, треба приметити да овај психолог инсистира много на физиолошкој диспозицији Маделене, на њеној органској болести леђне мождине, вероватно 8угЈп§отуеПе, али ипак он признаје да све то, без идеје круцификације, не може да објасни распоред стигмата. Поменимо још и факт „сугестија која убија". Ово не треба да нас чуди, јер ми већ знамо из горњих примера да сугестија може да добије толику моћ над организмом да управља свима његовим функцијама, а нарочито је вблик њен утицај на срчану функцију. Код извесних примитивних народа постоји веровање да онај који дирне неку светињу, неки објекат који се сматра „табу", има да умре због свог акта скрнављења светиње. И интересантна ствар, то веровање увек се испуни. На Новом Зеланду, поглавица једног племена остави остатке свога ручка на улици. Један млад, снажан и огладнео роб примети ове остатке и почне да их једе. Још последњи залогај није ни довршио кад изненада би прекинут од страие једног посматрача који му рече какав је злочин себи ставио на терет. Чим је то чуо, роб је одмах у страховитим грчевњма пао на земљу и сутрадан при заласку сунца умро је. Једна жена из племена Маоп на Новом Зеланду јела је неко воће за које је после сазнала да потиче са једнога место које се сматра „табу". Крикнула је, пала на земљу и сутрадан у подне, за 24 сата била је мртва. Упаљач за лулу једног маорског шефа проузроковао је смрт, само у једном дану, више особа. Шеф је наиме изгубио упаљач,