Просветни гласник

460

Просветни гласник

акција индивидуе па чак и сама индивидуа била један ефекат спољне средине, као што то тврди материјалистичка теза, Ништа речитије не противречи тој тези него факат да дух може да поништи дејство једног т.зв. „апсолутног надражаја", или да га преобрати у нешто друго. А кад су у питању претставе и идеје, ту се тек моћ духа појављује у свој својој величини као једна права, активна, жива и слободна сила. Данас је доказано, као што смо видели, многобројним огледима, да мисао може енергичџо да дејствује на крвоток и пробаву, изазивање болести и оздрављења, да може чак да изазива пликове, опекотине, стигмате, да отрује, убије, итд. Истина, ове су појаве актуелно ретке и осамљене, али наука већ поседује кључ за њихову продукцију — ма да не још и њихово потпуно аналитичко излагање — али, такве какве су, оне остају научне чињенице експерименталнога реда. Али, ако их једног дана свака индивидуа, за свој рачун, буде могла производити, по вољи, онда ће то бити једна од најзначајнијих револуција коју ће икад наука остварити, револуција која ће значити остварење свих циљева медицине и педагогије, и која ће теоријским наукама о животу, биологији и психологији дати не само једну солидну теоријску подлогу већ и широке могућности практичних примена. Човек ће тада суверено да влада свим својим физиолошким и психолошким функцијама. — У актуелном стању науке не би било претерано рећи да ће моћи управљати чак узрастом, бојом, итд. Познато је да доктрина „условних рефлекса" важи као једно изразито материјалистичко учење. Међутим једна сасвим летимична анализа чињеница које се дају у духу ове доктрине, открива нам у истој један од најснажнијих аргумената против материјалистичке тезе. Др. Ф. Медић