Просветни гласник

Јања Кантакузиновић

473

На крају поменика долази читава једна група помена, који се не ређају један испод другога (као што је обично у поменицима), већ један иза другога. Сви су ти помени стали у четири и по реда. Међу њима је и помен „Јање Катакузиновића". Та група помена почиње Дмитром Катакузиновићем и његовом женом Јелом. После њих долазе Јања и његова жена, а затим Алекса и госпођа Филипа, Ђурађ и госпођа Томаида, Дмитар „с братијом и с подручијем јего". Само поред Дмитра (оног који је прво наведен) и Јање стоји да су Катакузиновићи. За остале то се не каже. Дмитар је свакако био рођени брат Јањин. По томе што је први поменут, изгледало би да је Дмитар био старији од Јање. Ваљда је и Дмитар погубљен заједно с Јањом. Ако је заиста тако, онда се не може мислити да је Дмитар умро пре Јање, па да је због тога раније унет у поменик. Ни Јањина ни Дмитрова жена нису монахиње. Да нису умрле пре погубљења својих мужева? Јефросини, Јањиној жени, погубљен је муж, погубљени су синови, можда и унуци, па она ипак да не оде у монахиње — било би заиста чудо и необјашњиво. Јефросина може бити и световно и монашко име. Можда је Јефросина ипак била монахиња, па је у поменику то пропуштено да се нагласи. Ако је за Јефросину таква претпоставка донекле могућа, за Дмитрову жену она је потпуно искључена. Где би се за једну монахињу употребио хипокористикон! Јањина жена Јефросина не може да буде исто лице с оном Јефросимом Катакузином која се помиње у Пшињском поменику из друге половине XV века (Гласник 42, 1875, 29; Споменик 29, 1895, 9). Код Срба у средњем веку жене нису носиле мужевљево презиме. Жена краља Владислава I је „краљица Владисавла" (Љуб. Стојановић, Старе српске повеље и писма I, 1, 1929, 17). У лесновским натписима на грчком језику Марија, жена деспота Јована Оливера, назива се Ливериса или Ливерина (Ј. Радонић, Глас 94, 1914, 82). Жена Сандаља Хранића је „госпођа Катарина Сандаљевица" (Љуб. Стојановић, ор. сИ. 333—352). За удовицу Вука Бранковића каже се да је „Мара Вуковица" (Љуб. Стојановић, Стари српски родослови и летописи 226 бр. 636). Симонида краља Милутина, Марија Стефана Дечанског и Јелена деспота Лазара биле су Палеологине, а Ђурђева Јерина је била Кантакузина (Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи VI, 1926, 77 бр. 9881; Гласник XI, 1859, 67; Ст. Новаковић, Законски споменици, 1912, 503, 530). За удовицу Ђурђа II Страцимировића у млетачким изворима понекипут стоји да је (Зотта Не1епа 81га2пшг (8. 1_,јић1с, Пз1лпе V, 1875, 60, 89; VI, 1878, 20, 63, 92), али

Просветни гласник бр. 9

3