Просветни гласник

СТОЈАН НОВАКОВИЋ КАО ПРОСВЕТНИ РЕФОРМА ТОР

Стојан Новаковић, министар просвете Србије у годинама 1873, 1874175 и у раздобљу од 1880 до 1883, припадао је врсти одличних и способних људи српских које је српски народ избацио у своје воћство током свог динамичног 19 века. Та врста људи имала је своје родоначелнике и претставнике међу владарима и првосвештеницима, међу књижевницима и научницима, међу државницима и војсковођама, међу дипломатама и васпитачима, међу политичарима и економистима. Снага националне воље српског народа ковала је за своје нарочите циљеве воћствену интелигенцију ко ја се у свом личном животу смерно и смислено покоравала законима општег народног дела. Понекад изгледа да је у том за наше данашње погледе срећном добу било довољно да човек припадне том воћственом типу у коме је пробуђена земља откуцавала свој ход, па да човек који тој врсти припада ни у ком својству и ни у којој функцији не подбаци, барем не у односу на крупне и главне задатке. То је био и случај Стојана Новаковића. Било да је скромни песник полетарац, уређивач часописа, да ради своју српску библиографију, врши објављивање законика и биографија српских, било да ради научно извиђачки посао својих историских расправа или кулучи на послу граматичара и лингвисте, и као дипломата и као политичар, а исто тако и као министар просвете он непрестано живи и дела на линији националне савести, и, као и многи његови саврсници, он се својим целокупним радом и сваким појединим актом уклапа у велико напрезање нације и служи му озбиљно, предано и са снажним дометом. Еаш због те његове истинске службе тешко је код Стојана Новаковића издвојити поједине секторе његове делатности. Његова права слика добија се тек онда кад се Стојан Новаковић узме у целини као личност духовног и јавног живота свога времена. Са својим ликом интелектуалца и научника, са својим животом посвећеним раду у небалканским сразмерама, Стојан Новаковић није никакав разбарушени револуционар ни човек барикада. Па ипак је он један од најплеменитијих израза и изразитеља српске народне револуције свога времена. Јер је и та