Просветни гласник

544

Просветни гласник

мисије, не као једно чисто уметничко и естетско уживање, нити само као једно мање или више забавно проучавање књижевних дела ради извесних уметничких импресија, или под каквим другим чисто књижевним аспектима. Зато се Новаковић и поред свег огромног обиља својих књижевних и научних радова, није на њих ограничавао, нити се само њима задовољавао, него је доспевао да буде и један од највећих у нас организатора књижевног и научног рада. Већ као млад човек он покреће, издаје и уређује и сам обилно сарађује на свом часопису ВИЈ1А, који је за неколико копаља искочио изнад свих часописа и ранијих и његовог доба па и многих потоњих —- можда се зато није могла дуго ни одржати, била је и сувише високе вредности за своје доба, упркос или баш за то што је била орган и израз једне врло узбуркане, у сваком случају врло активне и живе омладинске епохе наше књижевности. Била је скоро мода чинити приговоре тој епохи, превиђајући да је она дала основе и изразе целог нашег предратног културног национализма. На сваки начин Новаковићева ВИЛА чини част тој епохи и она и по чисто књижевној вредности скоро да чини датум, далеко значајнији него Поповићева ДАНИЦА, или чак и Змајев ЈАВОР или Владана Ђорђевића ОТАЏБИНА. Још далеко већи, дубљи и трајнији остао је значај Новаковићев у стварању и организовању једног другог поља књижевног рада као израза културног делања и културне мисије, у стварању СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ, чији 1е он један од главних и првих оснивача и твораца, први претседник, под чијим је вођством Задруга у два маха достигла незапамћен полет и одзив у целом српском народу, да би је после једне кризе за време његова отсуства ван Задруге, поново уздигао и учврстио јој основе за рад који сад броји 50 година са око 400 књига, од којих су неке биле праве литерарне сензације како у области оригиналног књижевног стварања — Матавуљ, Сремац и др. тако и у областн преводне литературе — Воденица на Флоси, Давид Коперфилд, Мртве Душе, Обломов и др. Најзад Новаковић заслужује све наше дивљење као велики неуморни плодни и плодоносни вечито вредни радник. Ако за кога важи Гетеова реч, да је геније вредноћа, то важи за Новаковића. Цео свој живот испунио је он радом и у том погледу преставља не један од најлепших него баш најлепши пример и узор целе наше расе која се може поносити и поносити се с правом, што је могла да роди и да однегује таког човека какав је био Стојан Новаковић. Свет. Стефановић