Просветни гласник
584
Просзетни глаоник
дечје психологије; и 2) пуна слобода наставниковог рада. Без оне прве ознаке, овладале би слепа случајност, несигурност, произвољност и уображеност; без друге — мртви и укочени механизам и крути шаблон. Смишљену организацију стваралачког наставног рада, наставник себи сам формира као продуктиван стваралац и вођ своје разредне заједнице слободом свога настојавања. Потребу слободе наставника у наставном раду изискују и наставно градиво и сам живот, јер је сама настава израз живота, који је темељни фактор у педагошком стремљењу савремене школе и њених идеолога и носилаца. Ко ствара, тај сагоревајући на послу даје себе, богатећи плодовима тога рада друге око себе. Не само преживљавање оних срећних момената у стваралачкој настави, кад се у гордој самопоузданости рачуна на снагу своје личности и на поуздан дидактички рад, него кад се и искуством у себи и од себе утврди неопходност за озбиљно схваћање дидактичког рада, — такви моменти су најубедљивије средство и поуздана припрема за плодоносан развитак свог душевног живота, који се кроз то преживљавање животворно преноси и на стваралачки рад школске животне заједкице, коју води поуздани вођ — наставник — стваралац и уметник. Стваралачка настава остаје незавршена ако заједно са васпитањем разредне заједнице за рад не буде развила ученицима вољу за рад са свим тежњама, стремљењима, врлинама и вредностима које одређују идеал онога који ради. Тбк у томе случају утиче радно васпитање као једна од најдрагоценијих грана опште струје стваралачке васпитне наставе. Тек тада је стваралачка настава радноваспитнг, кад ученике васпитава за продуктивне и корисне чланове радне друштвене заједнице. Мишљење, да стваралачки рад у настави има својих граница које собом ограничавају слободу човековог духа, нема озбиљне подлоге. Још мање оно може ослободити од обавеза озбиљног наставног рада, који развија стваралачки карактер ученика. Ко се одрекне оваквог стваралачког рада, тај неминовно улази у тминс механизма, шаблона и беспућа, где ни наставник не може наћи задовољства, нити његов рад може бити успешан, нити народна школа корисна. Милош П. Павловић