Просветни гласник

СВЕТОСАВСКА ШКОЛА

\

Приликом прославе св. Саве чуле су се са многих страна изјаве да је један од главних узрока несреће која је задесила српски народ и његово отстрањење од светосавског духа, од светосавског пута којим су ишла ранија поколења. То је несумњиво тачно. Али да бисмо то правилно схватили, ваља увидети вначај светосавског духа и уочити моменат и разлог отстрањења од тога духа. 1. О ЗНАЧАЈУ СВЕТОСАВСКОГ ДУХА Прави значај рада св. Саве састоји се у томе што је он од народа начинио нацију, од државе отаџбину. Тако, када је касније држава пропала, отаџбина је и даље живела у срцима поколења. Народу, узајамно повезаном пореклом, сродством, нарочито заједничким дужностима према владару, дао је св. Сава заједничко схватање живота и света. Тај поглед на живот и свет имао је верски, хришћански карактер Поглед на живот и свет или има керски, или философски карактер. На тај начин је св. Сава створио у народу заједнички духовни живот и тај живот је организовао у самосталној српској цркви. Тако је он овоме животу дао и политички, национални карактер. Св. Сава је од народа начинио српску нацију. Ратове које народ отада води имају поглавито и идеолошки карактер, то су борбе за „крст часни и слободу златну". Светосавско схватање живота је сродно идеалистичком философском схватању које у духовној, културној страни види прави смисао и вредност човекова живота. Услед тога и философ идеалиста стоји принципијелно на светосавском становишту, иако његов став има философски а не религиски карактер. Српски народ је видео у вечном духовном животу праву вредност и смисао живота. Он се „приволео небескоме царстзу".