Просветни гласник

Монаштво у служби ближњега у ст. и ср. веку

613

даје трипут годишње општу исхрану странцима и сиротињи. Према одредби другог једног богородичиног манастира управа манастира треба да у испомагању сиротиње иде до граница имовне епособности манастира. Сем свакодневне потпоре сиромасима овај манастир давао је на дан своје славе о Успенију пресв. Богородице стотини сиромаха обед, који се састојао из поврћа и сира, а по могућству и речне рибе. У даљем једном богородичином манастиру чувар главне манастирске капије имао је дужност да свакодневно дели одређену количину хране сиротињи која ради милостиње долази на главна манастирска врата; владало је правило да вратар не сме никога пустити да оде иразних руку са манастирских врата. Уопште типици православних манастира, издани у раздобљу од X—XV в., садрже опширне и иодробне одредбе о помагању сиротиње наглашујући да у том раду треба ићи до крајњих граница материјалних могућности. Веома лепо било је уређено дело милосрђа у цариградском манастиру Пресвете Богородице, чији је типик послужио као узор за састав типика нашег Хиландара. Гладан свет добијао је у овом манастиру храну која се састојала из неколико јела; по манастирском правилу ни једног молитеља нису смели пуетити да оде без удељене милостиње; једино није давана милостиња женским особама да би био избегнут њихов додир са вратарем који је, према мишљењу оснивача манастира, претстављао велику опасност ио морални поредак у манастиру. Најсавршеније уређени дом милосрђа претстављала је болница уз манастир Св. Пандократора у Цариграду (оенован у Цариграду од цара Јована II Комнина у првој половини XII в.). Болница је имала укупно 50 постеља за болеснике (38 за мушке а 12 за женске болеснике), подељених у четири групе према врстама болести. Типик овог манастира детаљно регулише оппии поредак у болиици, дужности лекара и помоћног особља и њихове награде, средства за издржавање болнице те количине и врсте намирница за болницу. Вишак пак хране од болнице раздељивала је манастирска управа сиротињи. По угледу на грчку православну цркву преузела је и српска православна црква напред наведеие установе милосрђа па се у овом раду потпуно придржавала грчке праксе. Почетак овог рада везан је, као и организација српскоправославног црквеног живота уопште, за нашег највећег радника на црквеном пољу, за Св. Саву-