Просветни гласник

619

вели да је то због тога што се тај предео налази на „крајњој јужној граници земље и цивилизације којој припадамо". Новаковић је прешао турску границу код Прешева, где је дочекан од органа власти као претставник стране државе, те је, по обављеним граничним формалностима, са почасном пратњом продужио пут, који води кроз равно поље, ка Бујановцима, где је тада грађена пруга од Солуна ка српској граници. Путујући кроз граничну област, Новаковић је запазио да међу становницима има доста оних који су се иселили из крајева који су — после Санстефанског мира и Берлинског конгреса припали Србији. Он констатује да се -муслиманско становништво, у то доба селило од севера ка југу, као што се некада — после Марице и Косова — ширило од југа ка северу. Дошавши до хана Биљача код Прешева, Новакбвић описује тај хан, јер сматра да ће ханови, који претстављају стари тип, ускоро нестати, те да их због. тога вреди пажљивије разгледати и описати. Новаковић је мишљења да тај тип потиче још из Тредњега века, а ово зак, -учује из тога што налази ,,да по неким забаченим крајевима Турске (а ово је баш један од таквих) Средњи век живи још у приличном цвету". Што су се они могли тако дуго непромењени очувати, разлог је добро познати турски конзерватизам, :-;бог чега цивилизација не продире из градова и вароши у унутрашњост, у паланке, села и насеља. Запуштеност турских села Новаковића не изненађује, јер још у то доба „у сред њихове престонице Цариграда, прототипска источна небрижљива кон:;ервативност стоји мирно уз напредну елеганциј> фине и деликатне Евроне и често не показује никакве воље да се од ове последње чему научи." На даљем путовању Новаковић је стигао у Куманово, где је „тако рећи све по старом . . . "бепенци, тезге, старе грађевине, тесне и криве улице, широке стрехе и ниске куће, ограђене зидом авлије у споредннм улицама, потпун тип вароши у унутрашњости Турске." У овај тада још запуштени део Европе, вели Новаковић, као да су инжињери који граде железницу донели прве новости из цивилизованог света. За становнике тих крајева вели да су вредни и штедљиви, али конзервативни у својим навикама. За тадашње Куманово налази да је најмање осетило утицај Европе. Цивилно чиновништво је било врло необразовано; „све што су Просветни гласник бр. 11 3