Просветни гласник
633
у витешко-романтичним сликама јунака из легенде, историје и религије. XVIII столеће, у реакциј-и иротив патетичне снагс и величине барока, изразило је с-вој стил у нежној, елегантној и сензуалној декорадији и у пасторалној идили поезијеИ тако све даље до најновијег времена, када је модерно доба у својој несређености, несигурности и контрадикторности објавило рат духовноме животу уметничког дела, а ио том и изразитоме језику његовога стила. * У овом рађању, замарању и обнављању стилова, у овоме навирању, превирању и опадању стваралачке потенције имали смо и ми~удела као сарадници у изградњи :-ападњачке и источнс уметности и културе. Средњи век је проговорио и код нас кроз романтичне легенде и херојско-;: ■ * ке ррмаке, кро: хагиогр;;оије и биографије владара, проговорко је у стмлу романике . о: , ;е, ) стил> катедрала и задужбина, кроз мозаике и живописе, кроз миниатуре и декоративну лепоту обредника и фолклора. Али ренесанс је био заустављен у истс шоме дслу нашега иарода . ;схом катастрофом. Не сме се забордвкти, да је умет ост српског средњевековног живописа нарочито у изражају индивидуалних црта портрета већ имало оно. што се на оападу доцније к: :а. о ренесансом или васкрсом индивидуалитета. Још пре сликарских радова Ђотових, који се сматрају основом карактернога икдквидуалног изражавања у портрету, српска уметност живопмса имала је те квалитете, а само пропаст царства, која је окемогућила даљи развој, била је узроком да почеци ренесанса уместо у Ф;; репцији, датирају из скромних светих затишја српских манастира. На Западу "је талас ренесанса снажно запљуснуо наше обале, он се осетио у архитектури, скулптури, у слккарстт.у, у датинСкој .. ;мници релишозној и профаној,, у исторкји, фклософији и грбматиди. Још јачи је био одјск барока и протуреформацпје у с: п:л гранама ликовне и писане уметности. Рококо и ампир, класикг. романтика оставили су исто тако дубока трага у умгтничкоме г , ању наше земље. Све дотле, до XIX столећа, и у почетку самога гога столећа, може се рећи да смо били свесни ствараоци и сарадници, а у