Просветни гласник

Проблем наше духовне оријентације

589

Велика забуна код нас настала је услед тога што наш свет врло лако брка појам културе и појам цивилизације. Само благодарећи томе могло се десити то да је нашем српском народу кроз деценије непрекидно говорено како је он некултуран и како треба да се угледа на друге „културније" народе. У прошлом, а нарочито у овом веку непрекидно се понавља та тврдња. Она је била тако рећи аксиом, у који су људи непобитно веровали. Међутим она је у основи својој нетачна. Српски народ није довољно цивилизован, али он није некултуран. Имао је он своју и то врло високу патријархалну културу, која се одликовала својим оригиналним погледом на свет и живот који је изражен у нашим народним песмама и умотворинама. Када је пре двадесет година једна група људи, у коју сам и ја спадао, почела у нашем јавном животу речју и пером да тврди ово што сам сад споменуо, нас су сматрали за полуинтелектуалце. Људи који су нас за такве прогласили, били су махом они који су се школоТзали на европском Западу. То су били духовно однарођени људи који су некритички примали све што су тамо видели и хтели су то, без много размишљања и по сваку цену, да пресаде у нашу средину. У том некритичком имитирању ти су наши франкомани, васпитани и образовани у духу т. зв. позитивних наука, одбацивали и Бога и веру у Њега. Зато смо ми, који смо устајали у одбрану нашег народног, духовног схватања света и живота и следствено спомињали име Божје и истицали потребу вере у Њега, сматрани као група недоучених људи, који не смеју ни по коју цену да дођу до изражаја у нашем јавном животу, које треба сузбијати на сваком кораку. Ми смо међутим говорили да је питање Бога и вере основно питање и основни проблем свакога човека, па и народа и читавог човечанства. Наши т. зв. слободни мислиоци су са потсмехом прелазилл преко шге. Догађаји су међутим показали да смо ми имали права, а не они. Јер, да су они имали право, онда нас не би снашла несрећа која нас је задесила. Да су они имали право, онда би они наш народ одвели лепшој будућности, јер су генерације пре њих биле створиле све предуслове да он буде велик, да живи и напредује. Међутим, ми смо видели да је за двадесет година у нашој бившој држави било, истина, извесног материјалног напретка, извесног 1*