Просветни гласник

Проблем наше духовне оријентације

591

Као васпитачи од заната ви сте сзе ово морали и сами заиазити. Као учитељски син, ја сам имао прилике да констатујем да су сеоска деца у школи далеко мирнија и послушнија од варошке. Откуд то долази? Долази отуда што сеоско дете расте у здравијој породичној средини него варошко. На селу се деца схватају благословом Божјим, и нико од њих не прави кумира. У варошкој породици, где је завладао систем једног или два детета, дете је ту више ради забаве и разоноде родитеља. Зато га непрестано кинђуре и облаче, м*азе га и угађају му, испуњава-јући сваку жељу његову. Је ли онда чудо што је то варошко дете, које нема још ни две године, постало прави господар у кући и малтретира цео свет! Нико нема од њега мира. Мати, уместо да буде свесна како треба да га васпита, повлађује свакој ћуди његовој. Ако је дете женско, она му маникира нокте и ондулира косу већ у трећој годиии живота. Отуда код градске деце тако честа појава дечје хистерије, која тешко погађа њихово не само душевно већ и телесно здравље. Човек се мора запитати откуд та појава наопаког васпитања у нашим градским породицама? Узрок што је то тако ја видим у томе што је у том нашем цивилизованом, алк полукултурном градском дому, завладало споменуто материјалистичко ехватање света и живота, од кога пати читаво данашње „културно" човечанстЕО. Као што видите, нажалост, материјалистичко схватање света н живота није никакав специјалитет комуниста. Оно је зачето у т.зв. капиталистичком друштву, које је, клањајући се златном телету, постало индиферентно према духовним и моралним вредностима, према Богу и вери у Њега. Културно-историски посматран, комунизам није ништа друго до крајња, логична конзеквенца капиталистичког материјадистичког схватања. Верску индиферентност капиталистичког друштза комунизам је претворио у потпуно негирање Бога и потпуно одбацивање вере. Као такав, он одиста претставља велику опасност по човечанство, али борба против њега биће успешна само онда ако се претходно поведе борба против материјалистичког схватања као таквог, без обзира где се оно јављало и откуда долазило. Јер ако станемо на становиште да је материја оно што је главно и да је она главни услов за срећу човекову, онда нам ма-