Просветни гласник

687

Латина, и тек кад је све било готово цар сазнаје да је ово његов трећи сестрић, Милош Војиновић, кога цар још није познавао јер је млад био у планини за овцама, па га сад браћа и мати опремили да се ујаку у невољи нађе. Песма се завршава стихом Тешко свуда своме без својетч: који је стих ушао и у пословицу у нашем народу. Да појединац не значи много наш народ исказује на врло много начина. „Једап као ниједаи", каже наш народ у пословици, а врло честа је и изрека: „Једна ласта не чини пролеће". Заједница је међутим сасвим нешто друго. „Јаче је село од сватова", каже наш народ, а исто тако наш народ има обичај да каже и то: „Јака је кобила народ". Старешинство и хијерархија. — О старешикству наш народ има у толикој мери јасиа и израђена схватања да ни најмодернија схватања у овоме погледу иемају шта да му додаду. Наш народ зна шта је старешина, .какве су му дужности и какав он мора да буде. То се јасно види како из наших народних песама тако и из послозица. Нарочито из ових последњих. Пре свега наш народ не зна за демократски појам одбора на старешинском положају. Српски народ зна само за појединца на старешинском месту. Чим су двојица, одмах посао не ваља. А ако је још више од двојице, онда не ваља никако. Ова своја схватања изразио је српски народ у следећим пословицама: „Двије воље четири ћуди", значи да где двојица заповедају ту млађи не осећају дзе већ четири разне воље, а то је неред. Да би било реда потребно је да се осећа само једна воља а то значи само један старешина. Сем тога, старешина мора да буде јак да се баш његова воља осећа, а не воља млађих који преко старешине врше своје утицаје, јер иаш народ каже:„Где је много репова ту је мање главе", као и „Ђе је много бабица килава су деца". - (( с>. • ■ .*' . ■ ■ А да ли друштво.мора да има старешину? На ово питање наш народ даје недвосмислени одговор јер вели: „Тешко кући ђе није господара и баштини ђе није пудара". А да друштво без старешине не може да напредује за наш народ је јасно јер је његова пословица: „Ђе се старији не чују ту Бог не помаже", опште позната у српском народу.