Просветни гласник

693

биди какво је дочекање у дому Костадинову. Краљевић Марко одговара своме побратиму да он зна како Бег Костадин дочекује своје госте јер је једне године био о Дмитрову дне у његозу дому и приметио три нечовјештва: прво, што по оделу дени госте; друго, што новој господи указује више пажње него старој а треба обрнуто, и треће, што му отац и мајка не седе у челу стола. „Треће ти је, беже, нечовјештво: Ти имадеш и оца и мајку, Ни једнога у асталу нема, Да ти пије прву чашу вина." Дакле, врхунац поштовања ближњега јесте поштовање родитеља и истицање овога поштовања пред другима. У усавршавању родитељи има да буду пример својој деци. .,Какав отац такав син" и „Каква мајка онаква и ћерка", спадају у наше најпознатије народне пословице. А да се извесне особине наслеђују од родитеља, наш народ је свестан, јер вели: „Ивер не иде далеко од кладе". Пут ка усавршавању- је бескрајан и никад се не може да заврши, „Човек се учи док је жив", каже каш народ, а да се више научи у невољи него у добру, каже се јасно у пословици: „Невоља свачему човека научи" или „Злато се у ватри пробира а човек у несреЋи". Још одређеније ову мисао исказују пословице: „Свака штета учи човека намети" и „Штета и лудоме очи отвори". Не може да напредује на путу усавршења онај ко неће да се служи туђим искуством. „Зло је ко не зна а учити се не да", каже наш народ. Али зато „Онога не ваља карати ко се сам кара", вели опет наш народ у једној својој пословици. А да ли је могуће увек у животу успевати? Наш народ мисли да је могуће, јер, опет у пословици, каже: „Од човека се ништа није отело". Али да би човек успевао, ваља да испуњава пуно услова. Није довољно само започети посао, ваља га и завршити. „Боље је не почети него не дочети", каже народна пословица. Јер радити и урадити две су различите ствари у животу. „Не зове се пијаница онај који много попије, него онај који се опије" каже наш народ. Просветни гласник бр. 12 3