Просветни гласник

ју је бкрао. Ови људи не мисле на опасност, која може споља да дође таквој заједници од неке друге заједнице, која се не задовољава да вечито прави демократске експерименте и да после сваких избора отпочиње свој политички живот из почетка. Што се тиме народни организам слаби и постаје привлачан за напад од стране других, то ови људи не мисле. Наш пак народ и ту има исправно схватање. За јаку правду потребно је да и заједница буде снажна, без тога нема ни правде. Због тога наш народ има пословицу: „Јаку браству јака је и правда." Зато, што је оваква схватања имао, српски народ је с^оје основне народне заједнице, породичне задруге, очувао све до данас. Зато, што је и државу схватао као народну задругу, он 1804 године, није бирао себи за старешину неки одбор или устанички комитет, већ је бирао себи једнога Вожда. Зато што је имао оваква схватања о животу људи у друштву, он је и успео да надживи своје петвековно ропство и да се појави снажан и свеж као историјски чинилац у прошломе и овоме столећу. Тек напуштање ових схватања, и примање некаквих страних демократских и марксистичких идеја, ослабило је п народни отпор Срба. Ослабило у толикој мери да су Срби, у сопственој држави, пред овај рат, били слабији, него некад у туђој као робови. Најезда туђих схватања о друштву и животу људи у друштву у наш народ, који је имао сзоја схватања о свим тим проблемима, утврђена искуством од преко дванаест векова, осетила се у нашем народу као сукоб два света. Наш државник, Милутин Гарашанин (1843—1898), ову борбу и супротност идеја лепо црта у својој књизи Доколице (поново издана 1939 године од стране Српске књижевне задруге) називајући појаву демократских идеја у српском народу као „Нову болест у Србији". инж. Милосав Васиљевић