Просветни гласник

1

П0Е8ИЈА СВЕТИСЛАВА СТЕФАНОВИЋА (ИОВОДОМ ПБДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ ЊЕГОВОГ КЊИЖЕВНОГ РАДА) I Већ је више пута истакнуто да постоји потреба темељне резкзије. каших књижевних вредиости, Иако је прошло скоро три деценије од Скерлићеве смрти, ми још немамо једну нову иеторију срлске књижевноети, израђене по модернијим схваташима и савременијим мерилима, једну нову, објективно написану иеторију књижевности, која би замеиила већ одавно застарелу, једнострану и понекад пристрасно написану Скерлићеву историју. У тој новој историји српске књижевности требало би да сваки писад добије оно место, које му по стварној вредности припада, без. обзира на њ.егова политичка и социјална схватања, а не као што је то био случај код Скерлића. Познато је да је Скерлић био пре свега политички и социјални идеолог, због чега је о књижевнициЈда и књижевким делима расправљао и судио онако како је одговаралр његовим једностраним и искључивим политичким и социјалним схватањима. По себи се разуме, Скерлић при томе није водио довољно рачуна о чисто естетичким особинама појединих писаца, није говорио толико о њиховој књижевно-уметничкој бредности, колико о њиховој идеологији, о њиховом политичком и социјалном утицају, дакле о моментима који немају везе са књижевношћу и уметношћу. Заиста је чудновата појава да су се многи Скерлићеви судови одожали до данас, иако је прошло већ скоро три деценије од Скерлићеве смрти. Међутим, нарочито је необјганњиво да су се најдуже одржали баш сли Скерлићеви судови који су — по скоро једнодушном мишљењу свих наших објективних савремених књижевних критичара — из основе нетачни и погрешни. Ми смо, пре кратког вр&мена, ук-азалн на случај Лазе Костића, једнога од нај-