Просветни гласник

Поезија Светислава Стефановића

13

жевки часопис Стражилово, поред Летописа Матице српске најбоље уређивани часопис у тадашњој српској књижевности. То је било 1893, дакле пре пуних 50 година. Једну од ових његових првих песама компоновао је и композитор Дубек, те је нешто касније певана на Светосавској беееди у Новом Саду. То је био први велики успех младога песника. Убрзо затим Стефановић је ушао са неколико својих песама и у остале •каше тадашње књижевне часописе, између осталога и у Летопис Матице српске. Као што је то сасвим природно, Стефановић је у својим млађим годинама, у доба свога првога формирања, стајао под утидајем оних песника које је највише волео: Лазе Костића и Војислава Ј. Илића, нарочито Костића. Угледање на таквога песника, као што је Костић, који је био анатемисан од званичних претставника тадашње српске књижевне критике, Недића и Скерлића, нанело је Стефановићу више штете него користи. Због учитеља страдао је и ученик: због омрзнутог Костића проскрибован је и Стефановић. Један од наших тадашњих младих књижевних критичара, Скерлићев ученик и следбеник Бранко Лазаревић, у свом есеју Светислав Стефановић као лирски песник (Српски књижевни гласник, 1907), покушао је да повуче паралелу између Костића и Стефановића, сасвим у стилу Скерлићеве импресионисгачке школе: „Има нечега заједничкога у основном расположењу, у основном тону њихових поезија. Сем жеље да се каже што ново, иако се за то, сем добре воље, тражи још много што шта друго чега они немају, имају они и других заједничких особина. Ачења, песнички каламбури, неуравнотеженост која иде до бунцања, нејасност која се тачно подудара са празнословљем, а срачуната на успех, казивање најобичнијих ствари са изгледом човека који је на путу да открије нешто велико, утисак несклада, реченички обрти, акробатски сликови, ковање речи без потребе, огрешење о логику и граматику, све слика и ритма ради, — то су особине које су заједничке песмама Лазе Костића и Светислава Стефановића." Насупрот оваквом очигледно пристрасном критиковању, које није чинило част критичару али је шкодило угледу проскрибо-