Просветни гласник

Философија и политички живот

49

требало да буде најбуднија и најживља. Ова интелигенција изгледа да иде стопама царистичке руске интелигенције, она иде у своју неизбежну пропаст, ако се на време не пробуди и не увиди смртне скпаоности које је упрожавају. Социјална наука, било да је она наука о моралу, било о држави, било о економшом народном животу итд., свуда наилази као важан фактор иа философску идеју. Ако она посматра социјалне појаве у њихо-вом историеком развитку, она наилази на историску еволуцију философских доктрина без којих се ове појаве не могу разумети. Правилно, пак, и критичко разумевање философских идеја захтева ваљаво философско образовање. Без тога разумевања философска идеја може бити од исте опаоности аа народ, као ватра у рукама мале деце, вели Декарт. Философска идеја је носилац политичког живота. О значају философије за политички живот каже Мусолини: „Не постоји идеја о држави која не би била принципиелно и идеја о животу: као филооофија или замисао она је мисаона зпрада изграђена или у логичним идејама или лежи у интуицији или вери — увек пак, бар по својој суштини — она је оргавски поглед на свет." („Фашизам"). Од нашег схватања односа појединца према народу и држави зависиће и наша концепција државе. Ако је тежиште у индивидуалној сфери, имаћемо индивидуалистичко схватање државе. Екстремно схваћен индивидуализам води у анархију. Ако се појединцу обезбеди слободна делатност у сеима жпвотним сферама, поглавито у економској и културној, а држава се сведе на апарат реда и безбедности, онда имамо схватање тако зване „патролџиске државе". Либералистичко схватање државе види у заштити имовине, живота п слободе појединаца једини задатак државе. Индивидуалистичко схватање државе лежи у основици и либерализма и демократије у духу Ж. Ж. Русоа. Из опајања идеја либерализма и демократије долази се до схватања либералне грађанске правне државе деветнаестог столећа. У погледу форме влада ствара се држава партнја. Ово либерално демократско схватање допало је, после прошлог светског рата, у кризу услед знатних промена ооцијалног, економског и културног живота. У-неким државама оно је ашмилирано новим револуциоПросветни гласник бр. 1—2 4 ј