Просветни гласник

БеЈешке

219

Многи наши културни историски споменици, остављени на вољу прнватном власништву и поЈединцима, пропадали су. Ни држава, са свсуе стране, није се старала да их сачува за потоње генерације као најбоља национално -васпитна средства. Тако су многа сведочанства наше славне прошлости, подизана некада са много труда и љубави за добро српског народа и његове духовне потребе, руинирана и уништавана, а ми смо све то равнодушно гледали. Да би се, тако рећи, у последњем часу то спречило, донета је Уредба о чувању старина која је ступила на снагу 5 маја 1942 године. По њој се сви непокретни и покретни археолошки, уметнички, историски и етнографски споменици и предмети старији од педгсет година, који имају научну и естетску вредност, а нарочито они који су значајни за српску народну заједницу, стављају под заштиту државе. О .свему томе води бригу Централнн завод за чување старика који већ увелико ради. Пре св-ега, израђени су привремени спискови старина које треба по Уредби ставити под заштиту- државе. Установљен је, затим, при Централном заводу један саветодавни одбор од 5 чланом. Донесена је Уредба о чувању Београдског града, која предвиђа засебан Градски завод за чување старина. Његова ће главна брига бити конзервација и рестаурација градске тврђаве и Калемегдана као и осталих уметнкчких и историских споменика у Београду. У београдској тврђави предузети су радови ка археолошким, анаичким и историским истраживањима. Ради оправке манастира Раванице, Љубостиње к Манасије образована је комисија која је поднела свој извештај и мишљење. На манастиру Жнчи вршене су извесне оправке, а израђен је и предлог о њеној рестаурацији. Одређена је и комисија ради рестаурисања Смедеревске тврђаве која је поднела своје предлоге у духу Уредбе о чувању старина. Ког^шсија је стала на гледиште да треба Смедеревску тврђаву рестаурисати и сачувати као најзнаменнтији историски народни споменик и као архитектонско-техничко дело светске лепоте. По предлозима комисије данас се изводе радови на Смедеревском •'раду. Народни и културни жи -вот наш везан је и за Коларчев народни универзитет који је обновљен И оспособљен за националну мисију коју му је и велики завештач И. Коларац наменио. У њему се одржавају редовно јавва предавања, позоришне и музичке приредбе. У погледу културних веза са иностранством, Министарство је настојало да већи број наших младића, многи од њих и државном ломоћи, оде на студије у Немачку и Италију. Данас у тим земљама имамо око стотину нашнх студената. 3) Отсек за телесно васпитаље и спортове Преношењем послова некадашњег Министарства физичког васпитања народа у надлежност Министарства просвете и вера победило је једино правидно мишљење да физичко васпитање са свима својим елементима м °же и мора да буде саставни део народног васпитања. Овим актом, који Је кзвршен убрзо после ратних догађаја у нашој земљи, јасно је изражено