Просветни гласник

246

Просветии гласник

Потстрек за рад давало је Змају уверење да се „света клица" у деци може развити, да васпитањем од детета може постати добар човек. Ако се дечја душа „унакази", резигновао је лично несрећни Змај, „бар нећу дочекати". Али и покрај тренутне сумње он настоји да највећим делом свога живота, Невеном, можда нашим најбољим дечјим листом и збиркама песама, кроз збиљу и шалу, игру и поуку, организује српску децу и омладину духовно и етички, да буду десна рука „роду своме многопаметноме", да испуне аманет својих предака, али да се њихово родољубље не извргне у себичност противну Божјем закону. Да буду не само Срби него и људи и да као такви буду на понос своме народу. Змајеве песме би требало и данас да су лектира наше деце и омладине. Имамо их и у посебним одлично уређеним дечјим збиркама г. Јаше Продановића и г. Милана Шевића. За идеализам којим је изграђивао у дечјим душама животни назор, за лепоту коју је будио у дечјим душама можемо на Змаја применити његове стихове Бивало је људи узвишена циља Чија дела и сад народ благосиља; Чија мис'о и сад сваком добру креће, Чија слава никад увенути неће. Дубоким саживљавањем са народним потребама и тиме што је схватио Христове речи: Пустите децу нека долазе к мени, Змај је нашао место међу светлим гробовима, те је ово мало сећање дужно одавање поштовања за стодесетогодишњицу његова рођења. Аница ШаулиК