Просветни гласник

248

Просветни гласник

сушиву материнску љубав из које зраче топлина, светлост, лепота и доброта. Погледајмо трогодишњу девојчицу како, иако није никада ни чула ни видела, прави „бебу" од било чега, како је купа, повија, намешта да спава или седи, како је љуља, како јој тепа, певуши, или се љути, виче, праска па и бије је! Врхунац те љубави према луткама-бебама, достиже се око седме или осме године. Онда долази велика наклоност према младунцима (мачићима, кучићима, пилићима и сл.), „грађење кућа" и намештање „соба", „салона", игре мајке (прање, сушење, пеглање, па и кување луткама). И то траје до 12. или 13. године. Онда, пред пубертет, настаје живо интересовање за праву бебу. Девојчица од 12 до 15 година страсно воли децу од 6 месеци до 5 година. Она се интересује и занима како за њихов физички, тако и за психички живот. Ако је стално са неким таквим дететом, уме да вам каже кад се појавио први зуб, кад је дете проходало и како, кад је научило коју ноеу реч, како је почело састављати реченице; зна како дете мисли и по плачу познаје шта хоће и које потребе има. Дакле, права мајка, па и нешто више од ње. Истовремено са овим јавља се наклоност и љубав према пословима и позивима који имају посла са децом као што су: болничарски, бабички, лекарски, васпитачки сваке врсте, итд. Код девојака од 15 до 18 година јавља се већ љубав према другом полу, али и то је у ствари само једна фаза, варијација матери-нског инстинкта. Природа и ту чини своје. Она иде право своме циљу. И како се до детета, до стања мајке, не може доћи без мушког пола, млада девојка почне удешавати своју спољашњост и „кокетирати" да би привукла пажњу и љубав другог пола. Истина, у већини случајева, она није свесна чему је води сада сексуални инстинкт, али ипак има много примера где девојка приликом удварања мушкараца, мисли да ли је дотични достојан да буде отац њене деце. Па и оне страсно заљубљене и бестидне кокете нису ништа друго него жртва неодољиве потсвесне жеље да постану мајке. Еећ о инстинктивној љубави код саме мајке, о њеној оданости и пожртвованости којима су испеване толике славопојке, нећемо ни говорити. Хоћемо само да укажемо на чињеницу да та љубав и пожртвованост врло лако, и скоро увек, прелазе са једМог, свог, детета, и на другу децу: мајчина појединачна н уска