Просветни гласник

266

Просветни гдаевик

иедија и сложене, продуховљеве и духовко-нациопелш вроблематике идејиог и етичког стваралаштва Вслмар-Јанковића. Кушић би од нсте озе још потпуно кеискоркшћепе драиске гр?.ђе начинио, у кајбољсм случају, једну ззбазну лакрдају. Велмар-Јанковић је проблем сукоба балканско-осећајног човека са америчкотехничккм менталктетом подкгао па вишп, идеолошго-иор&лки постаменат, обасјао га светлошћу и сагледао његову трагнкоккчзу суштину к с лкца и с налкчја. Он то ннје чинко посматрајући постазљени сукоб једностраким очнма комедкографа, који с".мо трчп за комичним ефекткка и хоће што више да насмеје к згбавн своје гледаоце, као Нушкћ, него је кроблем поскатрго кроз разнобојне наочари уметкика и филозофа, соцколога и екокомисте, моралксте и метафкзичара, а изнад спега родољуба и човекољуба који ?е узех остајао дубоко кацконалан и исгкески човечан, и као такав у најбољим традицијама српске народкг културе и српске националке књижевности. Проблематика Среће А .Д. — иако иесхваћеиа од наше текуће критике — одјеккула је дубље него што се мислило, ка насе друштво и на нашу јавност, па чак и ка нашу књижевкост. Она је била потстрек за разкишљање о пктању каше културнс срије-нтације, нашег духовног опредељења у свету, нашег кдеоЛ01ЦК0Г стаза у политичким, соцкјалним и економсккм групксањима у нас и око нас. И они који су били других схаватања, морали су признати да је Велмар-Јанковић у Срећи А. Д. поставио крупан морални, национални и социјални проблем и знатно утицао на формирање једнога новога гледања на живот и свет, на стварање једне нове идеалистичке филозофије о нацији и човечанству, приносећи и кроз ово дело несебично свој обол изграђивању става новог српског човека и балканског грађанина. Др Р. В. Ђисаловић