Просветни гласник

268

Иросаетки гласник

природи, шик који су сторс??и од ж>бегса и од вјвирзде. Стота архатектЈг>а ксрамичког гошјз, лргг.не стсжгчг, металве косуде, витког јаблака, гордсг лаза, чоеечијег тела кка исту некосредну убедљивост ритка к облика као и архитектура конументалие катедрале, величаиствеаог трп-умфалног лука ш ?аагк палате. Разлкка је само у сложе1Х >сти нооблека. Архктектура нахештаја, скрогша у димензкј« и огра«ачеал у фувкзционалноЈ улозк, сзвлађује такоће естетске проблеме беликог обикс. Раеуме се сто по себи да ће кзградња цркве, која је упра&о вулкански преплављена декоратизквм моткзжга и контзруктививм иасака, шзешж знатније капоре око хгриоки*-шог ергакизовак.а еркетектонске целине. Нама, кеђутим, у овом огледу није циљ да се упуштамо у анализу умеиж'жог кокструиса&а ноиумектажвог грађевинарства. Овај пут желимо да се ограничимо само на оне елементе архитектуре који засецају у област примењене уметности. Лукоси и стубозк, као ксиструктввви елемеити арнктегтуре, јављају се често у декору маогкх уметшчжгх дксциплкна. Њихова примека, нарочжто у столарстгу, служила ;е уеек у акгтно већој мери декоративкој сотреби прој ектозаке г.окпозкцкје него њеиој структуралној чврстани. Јоса од дазнккг, а кгрочкто у доба ренесзксе, З^Т1'Гл1 КО 3*Н М 'ј 6'Г &ИЦ ^СЖО Г К М0М 2,^ЖОГ бидеркајер-стила, зршкла се травснозиција ш гарекоше:^е архитектонских облико: стуба, гзикса и лука ш скоредне елемекте архитектуре накештаја, то у ове просторе који су бклк нодесни за украшасање. Целисходкост траиспозицкје јесте когљиновна. Неуспела транснозкци;а веае кматн умет»н г нсу особину сткла, се т граиичи сгваршш откросењем пајвкшег пластичкот израза. Тако, аа гар-нмер, наилазимо код средњовекогнкх француских седишта ка горњем делу каслоиа на жкзоннсне аркатуре. Као декор, о::е би б«ле непри::ватл>иве к кесхоатљкве да није уметничке травспозкције пронорцнје н цртгжа која, одузимајући теми свако конструнтшно значење, у исто вре^се даје јој искључиво графичку штерпретацнју к технкчку трансаозицију мотива. Ово што сжнвљава и карактерише л-епоту овог седишта јесте фкни декор кружних лукова који се днзно сунротстављају строгости успрааних и водоравннх стубића и гзимсова. Неуспела транспозиција доказује отсустзо чкст-ијег к вишег надах^ћа, то делу одузнма убедљнвост проналазачке оригииал-