Просветни гласник

274

Просвегвн гласник 1 Ј 1 ' "

буде расподељвн у складна геометријска пољг, т\ да образац арматург будв .чепо скројен. Металне изнце чврсте арматуре природан су окзир бојадисаког стгхла, н оке допуњују и бл:;ставо кстичу глазну замисао дехоративног паноз. Тако је арматура катедрале у Поатјеу дата у облику крста, сзојом огромном димензијом у средишту композиције, извакредно потцртавала пантократорску импозактносЈ? Христовог лика. У олово које обележава цртеж и форму стазљају се дијамантом сечена стакла, чија је поЕршинска пропорцконалност уразнотелсена, како бн се н у томе погледу кспољила тежжчка кокцепци^а н уобичајека интерпретација провидког ЈЈозакка. Ектражни кајсторн београдске Саборке цскзе задоЕољкли су се скештањем појединачних папоа колорисаксг стакла у ст'ереотипке прозорске четзороугаонихе. Разуме се да такво решење доказује да се ке осећа смисао лепе кокструкције, китн цепп оначај оке гзоздепе арматуре која годи еишии и рафкнозакијим захтевима пласткчккх и техничких ндеја. У грчко и римско доба кзо и доцније у Италији и Бизанткји бкла је у Ееликој моди употреба козакка у мермеру, стаклу и емаљу. Мозаик је, пре свега, служко хоризонталном декору, тј. поплочавању подоеа да бк, после кеколпко векова, у вертикалком декору базилике сз. Вида у Разеки сккуо најузвишенијим полетсм празог и великог уметничког збивања. Оно што карактерише уметЕсст старих мозаика јесте техничка обрада пластичког сиЈхеа, кго и конвекционалка једноставност, управо архаичкост фкгура и орнамепата, која *е бкла услозљека прирсдом материјала, тј. кртошћу стакла и екаља. Византиски мајстори оазум ет. су да се ликије мозакчких коцкица прилагођазају и подређују кокструхтиЕнкм линијама фигура, драперија и орнамената. А то су, управо, оке линкје у декоратквној композицији, које кокцентричким редовима коцака обухватају и потцртавају архитектонску структуру фигуралких и срнаменталккх облика. Ксд кас, још до недавна, иије се одомаћила већа примена мозаичког украса. О ранкјим покушајима, нажалост само импровизованог мозаика који видимо у глазком пролазу Микистарства просвете, требало би рећи само то: да је сзаки уметник ДЈ'жан да се служн најчистијкм техничхим катеријалом, јер се само помоћу њега посткже нстинитост, јасиост и лепота форме. Ови