Просветни гласник

Средства за умно васпитаље а ишоваспитање 283

Дужност је, дакле, наставника и родитеља да децу првенствено упућују на саморадњу, на посматрање предмета и да се поред тога старају и за избор приручних књига које дају савете како треба посматрати. Јер право посматрање није оно исто што је и просто гледање предмета. Ко ствари просто гледа, а брижљиво не псскатра, он и не може схватити и оценити што је уистини лепо и што као такво човека надахњава и наслађава. „Чудновато је заиста", каже поменути писац „Самоваспитања", „како има много људи који гледају а ништа не виде". Многи од њих можда лнче и на оне будале за које Владика Раде у Горском вијенцу каже: „Будале су с очима слијепе, које виде а залуду виде". Поскатрати зкачи уиети целога себе у проналажење свих дивних особина које дотични предмет има; уживети се у те особине и њкма се одушевљавати. Али то треба знати, томе се још из калена треба научитк, па да се оио што је збиља лепо и уззишеко може гравклно ценкти и у њему уживати. „Била сам у Н. Н.", рече једна по изгледу интелигентна госпођа своме пријатељу, „али ме, верујте, ништа у њему није занимало, као што ки је речено пре мога одласка." А била је у једној висхе него милконској светској престоници са толиким бројем величаиствеикх грађевина, цркава и манастира, музеја и библиотека, дквних паркова и шеталишта, сјајно уређених зоолошких и ботаничких вртова, велелепних мостова и споменика итд. И ништа од овога ту дражесну госпођу није интересовало! Није ни чудо. Она, сирота, није умела посматрати. Чак и у свакодневном жквоту срешћете се са људима који се поново не умеју вратити у улицу којом су већ једанпут прошли, што се неће обратити за упутство првом редару или мимопролазнику да им улицу или правац за њу покажу. То значи да идући гледају а не посматрају. Усавршавање и вежбање моћи посматрања најбоље се гк>стиже путем изучавања природних наука, а потом путем путозања и ђачких излета-екскурзија. Али све то прође без икакве користи ако се не уме посматрати. Нарочито ако путника ништа друго не интересује сем брзоплето гледање живописних места, која се одмах и забораве чим се дотични предео напусти. Од особитог је значаја и похађање музеја и посматрање у њима оних предмета који карактеришу дотични крај. Алн ако