Просветни гласник

Путеви српског самосналажењ«

403

хартији. Политички утицаји нису имали само непосредио дејство на конкретни ток послова у администрацији. Теже је било то што су у току година створили онај менталитет у административном кадру који је као главну своју особину носио сумњу према свима добронамерним или важним почецима и актима. Администрација је у последње време знала шта држави треба али је унапред сумњала да она може тој држави да помогне. Јер толики су се покушаји реформе или правилног схватања сломили пред очима тих истих чиновника, а ако се нису сломили били су осуђени на лабаву или привидну примену! Међутим, то што је обухватала админиетрација био је велики део живота нације и све је то постало колебљиво, зависно и у најмању руку осредње у примени. Какав се закључак намеће из ових трвђења за будућност српску? Требало би, несумњиво, најважније ствари нашег биолошког, духовног, економског и техничког опстанка учинити колико је год могућно независним од повременог политичког курса са површине или бар смањити у великој мери слабљење отправљања важних народних послова кроз политички утицај. У том је суштина деполитизације. Мислило се пре да је деполитизација у томе ако чиновницима одузмемо право гласа. Погрешно! Треба администрацију као такву деполитизирати, а не стварати од рђавб плаћеног чиновника још и грађанина другог реда. То значи да треба да имамо известан број задатака које администрација у интересу српске народне заједнице има да свршава без обзира на моментану политичку или партиску ситуацију или комбинаторику. Живот нације има да буде видно садржан у извесним основним задацима, у њиховом постављању, у њиховој организацији и у снажној конструкцији те организације, која треба да је примљена по општем пристанку. Ти задаци у свом извршењу не треба да зависе од коњунктуре политичке власти. Има у животу народа, па и српског, потреба које се морају исиунити, ако тај народ хоће да живи као народ не само достојан своје прошлости него и као неимар своје садашњости и будућности. Највећи део неколебљиве политике најважнији је у том животу, и остварење тих захтева не треба да буде остављено политичкој берзи и њеним рачунима. Највећи број задатака у национално-биолошком, национално-духовном, национално-економском и национално-техничком животу народа има одлику не-