Просветни гласник

410

Преететни гласник

грешно, или недовољно организованих а неопходних за историски лик и ход српских народа. Па и од ових који сад долазе биће таквих који само једним делом зависе од промене политичког система, док су другим делом и они везани за неповремене, неопходне захтеве народа. Тако (101) реформа грађанског законодавства а нарочито породичног и наследног права само малим делом зависи од по^ литичког система, сем ако се не ради о укидању приватне својине, што овде није и не може бити претпоставка; (102) статистика и демографија и њихова служба, тако важне за информацију воћства и народа, имају и својих политичких видова, несумњиво, али имају већ једну унутрашњу научну тенденцију која иде за објективирањем те службе и у народном и у међународном животу, дакле иду ка деполитизацији, што значи истинској служби; (103) снабдевање становништва свакако зависи и од тога да ли имамо посла са везаним или слободним газдовањем у држави, али нико више после свега страшног искуства овога рата неће дозволити да ово питање осгане без планске обраде чак и са најслободнијим тржиштима, већ ће тражити да се деполитизира према једној правди која ће важити за све производне и радне снаге једне заједнице, — па према томе мораћемо се, у сваком режиму, бринути за то да од своје земље начИнимо пре свега моћан основ свога снабдевања, моћан кроз уређење производње у првом реду. Ако у будућој српској држави рад буде извор друштвених вредности, као што хоћемо да се понадамо онда ће (104) организација рада свакако бити и основно политичко питање, али такво које неће, по својој битној конструкцији, моћи или смети зависити од повремене политике, исто тако као што неће смети много да се колеба једном заведени систем (105) обезбеђења и осигурања рада и радништва, (106) осигурања плодова рада и (107) осигурања становништва и његове производње, духовне и материјалне. Ми Срби не можемо да затворимо очи пред једним крупним политичким питањем које није уопште постављено, а то је питање наше (108) колонизације на српском животном простору. Што више деполитизације унесемо и у многа друга питања биће нам кућа изнутра сигурнија. Такво је питање (109) пореске реформе; (110) санирања финансија; (111) односа државних расхода и прихода, као и питање (112) организације кредита, све несумњиво