Просветни гласник

432

Пр-осветни "гласник

— ма да се њихова традиција протеже пола века уназад — добити законску поДлогу и подршку. Пројекат Уредбе о музејима израђен је на основу дугог проучавања и свестраног претреса. Музеји ће имати да приђу широким слојевима народа, а не, као раније, да чекају да свет у њих уђе. Уредба о музејима предвиђа и заштиту природе српске земље и ставља је у надлежност Музеја српске земље. О томе се већ ради посебна уредба. Многи наши културни историски споменици, остављени на . вољу приватном власништву и појединцима, пропадали су. Ни држава, са своје стране, није се старала да их сачува за потоње генерације као најбоља национално-васпитна средства. Тако су многа сведочанства наше славне прошлости, подизана некада са много труда и љубави за добро српског народа и његове духовне потребе, руинирана и уништена, а ми смо све то равнодушно гледали. Да би се, такорећи, у последњем часу то спречило, донета је Уредба о чувању старина. По њој се сви непокретни и покретни археолошки, уметнички историски и етнографски споменици и предмети старији од педесет година који имају научну и естетску вредност, а нарочито они који су значајни за српску народну заједницу, стављају под заштиту државе. О свему* том води бригу Централни завод за чување старина, који већ увелико ради. Државна штампарија у Београду једино је просветно-привредно предузеће. За ову установу још важе прописи Устројења правитељствене књигопечатње из 1862 године. Стога је израђен пројекат нове Уредбе о уређењу Државне штампарије. Да би се пружио путовођа у многоструком послу обнове нашег духовног живота, према захтевима новог времена, покренут је од почетка 1942 године Просветни гласник, под старим насловом, али са потпуно новим задатком. Око овог органа су окупљени наши најелитнији културни радници од којих сваки на свом стручном сектору културне делатности ствара и помаже велики процес духовне преоријентације и културне обнове. У погледу телесног васпитања народа, које је пренесено у надлежност Министарства просвете и вера, победило је мишљење да је телесно васпитање саставни део општег народног васпитања.