Просветни гласник
Отаџбина и интелигенција
17
државне страже исто тако. Ко је остао ван рада и ван отаџбине? Политички спекулант, онај који је јуче олако ставио на коцку судбину отаџбине и који ће то и сутра исто тако олако ^а ршни. Привредни коњунктуриста, коме ништа присуство Неглаца не смета да се он лично богати а другима да држи лекције. И онда типови из баре који ни раније нису радили нити ће сутра радити. Пре стотину година један мудри државник српски, Илија Гарашанин, изнео је формулу националне политике Србије која служи на част овом нашем управљачу. Његово Начертаније каже: „Србија се мора у ред осталих европских држава поставити, створити један план за своју будућност, или такорећи да састави себи једну домаћу политику по чијим главним начелима треба Србија кроз више времена стално да се влада и све своје послове по њима постојано да управља." Кроз ову рационалну и кристално чврсту формулу пробијају се тешке жеље наших предака за сређеним животом, за сигурним планом у животу, планом натпартиским.и натпоколењским, планом европским, планом који премаша дневне хоризонте појединаца и посебне. интересе сталежа. Уколико је у животу Србије тај план био жив, уколико је такав план српска заједница примила, отаџбина благословила, а жртве посветиле, Србија је живела у својем бољем лику и крочила својим ходом историског народа. По томе плану разумљиве су и наше стваралачке личности. Њему стоје у служби кроз модерну нашу историју, ма колико опречни били у својим појавама, и један кнез Милош и један краљ Петар, један Јован Ристић, и један Ннкола Пашић, један Вук Караџић и један Јован Цвијић. До 1918 ми смо одлично знали и носили у себи .план своје будућности, ми смо имали једну, као што Гарашанин каже, домаћу тојест националну и домаћинску политику, ми смо знали њена главна начела и генерације су се стално владале по њима и своје послове по њима постојано управљале. После 1918 године Срби нису имали свој сигуран план, нису више водили једну политику, изгубили су своју ранију сталност главних начела, нестајало је постојаности управљања у нашим пословима и дошао је слом. Оспособити се понова за живот значи пре свега оспособити се за план основне оријентације и њених главних начела, па онда огромним стрпљењем држати се тога плана и све своје послове по њему постојано управљати кроз покољења. Пђосветни гласник бр. 1 2