Просветни гласник

УЗДУЖНЕ БАЛКАНСКЕ ДОЛИНЕ И ЊИХОВ ЗНАЧАЈ У балкакским земљама истичу се три уздужне удолине, које се пружају од севера према југу, просецајући цело полуострво. Најпознатија пролази средишним балканским крајевима и састоји се од долина Мораве и Вардара; због тога је назвата моравсковардарском. Друга просеца северозападне балканске земље и води долинама Босне и Неретве, те се може означити као босанско-неретљанска. Трећа удолина ове врсте види се у источним балканским земљама и састављена је од долина Искра и Марице; отуда се о«а може обележити као искар$:ко-маричка. Све три ове удолине —- односно све долине које их чине — састоје се од котлина и клисура. У северном делу прве удолине тј. у долини Велике Мораве издвајају се две простране котлине, доња или пожаревачко-смедеревска и горња или параћинско-јагодинска; оне су спојене плитком и широком багрданском клисуром. Даље према југу у долини Јужне Мораве виде се такође две веће котлине, лесковачко-алексиначка и врањ-ска, растављене грделичком клисуром. Али је и доња или лесковачко-алексиначка котлина у долини Јужне Мораве одвојена од горње параћинско-јагодинске котлине у долини Велике Мораве сталаћском клисуром. Моравским клисурама је спроведена железница, док су их ранији путеви обилазили. Клисуре су* од слабог привредног значаја и села су у њима ретка и незнатна. Супротно томе, моравске котлине су од велике вредности за привреду и насеља. Оне су тако простране да у њиховим равнима има места за разноврсне културе: ближе рекама су њиве са к У к УРУЗом, вртови, ливаде и простори под конопљом, а даље од река њиве са житима и веће површине са шећерном репом и дуваном. Падине изнад равни покривене су виноградима. Мо2 *