Просветни гласник
Балканска мистика на српској сцете
4\
такође нам дочарава наш средњи век, нашу српску и балканеку средњевековзну мистику. Писац је узео познату народну приповетку из Вукове збирке, једну од најзанимљивијих и најлепших наших народјних приповедака уопште, извукао је из ње све оно што ј-е у њој драмски значајно, пропустио је то кроз призму своје стваралачке фантазије и начинио од тога једну успелу драму која се може са задовољством и гледати на позорници и читати као жектира. Ни овој својој драми Трајковић намерно није дао одређен локални колорит, нити историску боју. Драмска радња се догађа очигледно на Балкану, у средњем веку. На основу извесних споредних детаља наслућујемо да се радња догађа или у Рашкој, И.ЛИ у Босни. На једном месту спомињу се богумили. У Рашкој богумила је било све до Немање, који их је истребио „огњем и ма^зем". После тога, они су прешли у Босну бану Кулину који их је срдачно примио, издашно помагао и, најзад, и сам постао богутљил. Од тога времена, из свих балканских земаља и државица прогоњени богумили налазили су уточишта у Босни, која је вре?//еном постала изразито богумилска држава, као што је познато. Нама се чин« да се радња Трајковићеве драме одиграва, по свај прилици, у Босни, у доба Кулинових наследника. Једна од најуспелијих сцена догађа се баш у источњачком хану („хану лепих жена"), у оријенталној атмосфери севдаха и жала за младошћу, пригушене чежње и незадовољене страсти, изражене тако поетсна, у босанеким севдалинкама и играма, више источњзчким него словенским. Главни јунак драме, Кнежевић са Усудова брега, ирететавља оличење дубоке словенске меланхолије и балканске мистике, док његов стриц, Војвода од Судбине града, претставља човека огрезлог у телесна уживања и физичке страети, лишеног дјгховких преокупација и дубљег, интензивнијег унутрашњег жИвота. Кнежевић са Усудова брега, иако идеалиста, ипак није хомункулус, није метафизичка алстракција већ жив човек који сања и чезне, воли и пати. Ова ТГрајковићева драма је синтеза ј&ве и сна, поезиЈе н прозе, ром антике и реализма, фантазије и стварности. Почетак је романтнлан и фантастичан. Кнежевић са Усудова брега победио је 1т вратоломној и волшебној трци Девојку бржу од коња, као што сам казује: