Просветни гласник
82
Просветни гласних
запремине које су код човека пуне мекоте и пуне најразноврснијих варијација; дела његова су овде много пута грозна или одвратна, тако да се могу излагати и репродуковати само за строго научне циљеве; неки дах дивљине бије из њих и удара у човека непосредно, и као физички. Та дела само вређају. Она стоје естетички ниже од уметности животиња." У својој исцрпној и документованој студији, Богдан Поповић је подвргао оштрој и строгој, али убедљивој и стварној критичкој анализи »е само произво е саме^црначке пластике већ и аргументе оних који су покушавали да те производе бране или имали смелости да их чак хвале и узносе. Са себи својственим начином улажења у срж ствари, ГТоповић је беспоштедно демаскирао лудовање једнога посувраћеног нараштаја који је рушио рушења ради и покушавао да уметност врати некОлико хиљада векова уназад, у примитивизам, у варварство; на крају својих детаљних излагања и минуциозних анализа, Поповић је дошао до ових значајних закључака: Ми знамо да су они нараштај каквога за многе стотине година није било у Европи. И пре њих је било прелазних доба; и пре њих су нови нараштаји, после једне периоде која је једну жицу исцрпла, тражили, исто као у рудницима, другу, нову. И пре њих су европски уметници налазили инспирације у ранијој, туђој, или егзотичној уметности. Али ту инспирацију никад нису тражили код нижих од себе. Они су своју уметност надовезивали на крепку и здраву цивилизовану уметност. Данашњи нараштај је први који је нашао да се треба скотрљати низ целу падину брега, до дна... Данашњи „млади" су нашли да треба „оборити музеје и спалити слике Леонардове и Тицијанове и полупати статуе Микел Анџелове.,., почети с анархијом, с беоћанским незнањем, с црначком пластиком, с црначким јагг-ћапсГ ом и 1ох 1го1' ом, с тангом аргентинских подвођача и лупанара, с футуризмом, „вортицизмом", „дадаизмом", с другим примитивистичким лудостима у архитектури, музици, и поезији, с аморфним стихом, с муцањем, с враћањем језика на примитивну паратаксу, с укидањем интерпункције, с укидањем граматике; речју, с укидањем свега онога што је цивилизација с муком створила, — с враћањем у варварство." Када се ова расправа појавила у Српском књижевном гласнику, поново су се многи нашли погођени оштрином његовог пера и фином иронијом његова духа. И, као што се то и раније догађало, опет су се распириле старе притајене мржње против Богдана Поповића. Поново су се зачули повици о томе да је